POTPUNO NEVIDLJIVE NAKON PREUZIMANJA VLASTI OD STRANE TALIBANA: Kako danas izgleda život žena u Avganistanu?

Dve godine nakon preuzimanja vlasti od strane talibana, avganistanske žene su "izbrisane iz svega".

Kada se Zahra priseti svog života pre leta 2021. godine, čini joj se da je to neka druga stvarnost. Kao studentkinja u Avganistanu, imala je "mnogo prijatelja".

"Bili smo srećni zajedno", priseća se ona. "Učili smo, ponekad smo se okupljali... vozili smo bicikle."

Zahra, 20, više ne vozi bicikl, niti se školuje, ne izlazi na ulicu bez pokrivenog lica, i ne viđa prijatelje jer su pobegli iz zemlje. Sve što može, kaže, jeste da sedi kod kuće i da brine o svojoj budućnosti.

"Kada stojim ispred ogledala i kada se pogledam, vidim samo drugačiju Zahru od pre dve godine", rekla je ona. "Osećam se tužno zbog svoje prošlosti."

U utorak (15. avgusta) se obeležava dve godine od pada Kabula u ruke talibana, koji su preuzeli kontrolu nad Avganistanom usred haotičnog, kontroverznog povlačenja Sjedinjenih Američkih Država iz zemlje posle skoro 20 godina borbi.

Talibani, koje većina zemalja širom sveta ne priznaje, proglasili su utorak državnim praznikom. Dan je "pun časti i ponosa za Avganistance", rekao je za CNN zamenik portparola talibana Bilal Karimi.

"Avganistan je oslobođen okupacije. Avganistanci su mogli da povrate svoju zemlju, slobodu, vlast i volju. Jedini način da se problem reši je razumevanje i dijalog, pritisak i sila nisu logični", dodao je on.

Ali slavlje je poslednja stvar koju žele mnoge avganistanske žene poput Zahre - koju CNN identifikuje samo po imenu iz bezbednosnih razloga - jer život pod vlašću talibana postaje sve represivniji i brutalniji.

Aktivisti upozoravaju da stvari mogu biti još gore sve dok svet skreće pogled, umoran od višedecenijskih ratova u Avganistanu i previše zaokupljen sopstvenim domaćim pitanjima. Sve manje strane pomoći znači da se milioni Avganistanaca bore sa sušom, glađu i bolestima u krizi za koju su stručnjaci Ujedinjenih nacija za ljudska prava rekli da se ove nedelje pogoršava.

"Više ne postoji sloboda žena", rekla je Mahbuba Siraž, avganistanska aktivistkinja za ženska prava i kandidatkinja za Nobelovu nagradu za mir 2023. "Žene u Avganistanu se polako brišu iz društva, iz života, iz svega."

Izbrisane iz javne sfere

Kada su 2021. talibani, radikalna islamistička grupa koja je ranije vladala Avganistanom 1990-ih, preuzeli vlast 2021. godine, u početku su se predstavljali kao umerenija verzija, čak obećavajući da će ženama biti dozvoljeno da nastave školovanje do univerziteta.

Ali od tada su zatvorene srednje škole za devojčice, ženama je zabranjeno da studiraju i rade u nevladinim organizacijama, uključujući Ujedinjene nacije, ograničeno im je putovanje bez muškog pratioca i zabranjen im je pristup javnim prostorima kao što su parkovi i teretane.

Žene više ne mogu da rade u većini sektora i zadat im je još jedan udarac prošlog meseca kada su talibani zatvorili sve kozmetičke salone širom zemlje. Industrija je zapošljavala oko 60.000 žena, od kojih su mnoge jedine doprinosile u svojim domaćinstvima, što predstavlja još više problema za porodice koje se već bore da prežive.

Za mlade žene kao što je Zahra, nagli prekid svakodnevnog života je posebno razarajući kada odrastaju i sanjaju o svojoj budućnosti. Ona uživa u umetnosti i želela je da bude dizajner ili da pokrene sopstveni biznis - ništa od toga više nije moguće u Avganistanu.

"Imam 20 godina i vreme je da učim, da se obrazujem", rekla je. "Ali to mi nije dozvoljeno. Samo sam u svojoj kući. Stalno brinem za svoju budućnost, za moje sestre i brinem za budućnost svih žena u Avganistanu."

Budući da ne može mnogo da izlazi napolje, ona pokušava da zaokupi vreme kod kuće slikajući, čitajući knjige i pohađajući sve dostupne časove onlajn. Ali oseća se kao u zatvoru, kaže ona.

"Ne mogu da se koncentrišem jer vidim situaciju, sestra mi sedi kod kuće, sve devojke sede u svojoj kući. One ne mogu ništa da urade."

Takođe je to nanelo ozbiljne posledice po mentalno zdravlje, sa široko rasprostranjenim izveštajima o depresiji i samoubistvima, posebno među tinejdžerkama koje su bile sprečene da se školuju, navodi se u prošlomesečnom izveštaju UN, sastavljenom nakon jednonedeljne posete Avganistanu.

Skoro 8 odsto ispitanih ljudi poznavalo je devojku ili ženu koja je pokušala samoubistvo, navodi se u izveštaju. Ograničenja i ekonomske poteškoće su takođe rezultirale porastom nasilja u porodici i prisilnim brakovima devojaka, navodi se u saopštenju.

Talibani su u više navrata tvrdili da je ženama dozvoljeno da rade u određenim sektorima sve dok to sledi "islamske vrednosti".

Zabijulah Mudžahid, još jedan portparol talibana, priznao je da i dalje postoji "problem u vezi sa obrazovanjem devojčica", tvrdeći da njegova grupa želi da "poploči teren za islamska pravila i propise" i uspostavi "bezbedno okruženje za njihovo obrazovanje". Takođe je tvrdio da "žene aktivno rade u zdravstvu, obrazovanju, policijskim upravama, kancelarijama za pasoše, aerodromima i tako dalje".

Ali neprofitne organizacije i stručnjaci kažu da je to daleko od istine, a to je posebno očigledno u zdravstvenom sektoru.

Prema talibanskim pravilima, žene mogu dobiti zdravstvenu zaštitu samo od žena. Ali zabrana visokog obrazovanja za žene znači da studentkinje medicine nisu mogle da završe studije i diplomiraju, što stvara nedostatak preko potrebnih doktorki, babica i medicinskih sestara.

"Talibani izgledaju savršeno zadovoljni idejom da žene i devojke gotovo sigurno već umiru zbog nedostatka zdravstvenih radnika, zbog njihove politike", upozorila je Heder Bar, direktorka udruženja za ženska prava u Human Rights Watch-u.

"Vrisak" zarad privlačenja pažnje sveta

Međunarodna zajednica je naširoko osudila kako talibani tretiraju devojke i žene, a telo UN za ljudska prava pozvalo je ovu grupu ove nedelje da uvede reforme i poštuje ženske slobode. Ali ove poruke nisu učinile mnogo po pitanju promena, a globalna pažnja je u velikoj meri izbledela - zbog čega su mnogi Avganistanci ljuti i osećaju se napuštenima od sveta.

"Mladi ljudi u Avganistanu vrište iz sve snage, pokušavajući da skrenu pažnju sveta na sebe i na situaciju u vezi sa ratom i ženama u Avganistanu", rekla je Siraž, aktivistkinja za ženska prava.

Zahra je rekla da se pita zašto druge zemlje izgledaju zadovoljne skretanjem pogleda. "Komotno im je - njihova deca, njihove ćerke, njihove sestre idu u školu", rekla je ona. "Ali ima devojaka i žena u ovom uglu sveta, njih svet jednostavno ignoriše i ne mogu ništa da urade."

Nakon talibanskog preuzimanja vlasti, SAD i njihovi saveznici zamrznuli su oko 7 milijardi dolara deviznih rezervi zemlje i prekinuli međunarodno finansiranje. Ovaj potez je osakatio ekonomiju koja je već uveliko zavisila od pomoći, sa milionima Avganistanaca koji su bez posla, državnim službenicima koji su ostali bez plate, a cene hrane i lekova su naglo porasle.

Prošle godine, SAD su osnovale fond za ekonomsku pomoć od 3,5 milijardi dolara sa zamrznutom imovinom. Ali zvaničnici su rekli da neće odmah dati novac nekoj instituciji u Avganistanu, već će proći kroz spoljno telo, nezavisno od talibana i državne Centralne banke.

Humanitarna pomoć se još više smanjila poslednjih meseci nakon što su talibani zabranili ženama da rade u nevladinim organizacijama. Brojne organizacije, uključujući UN, morale su da obustave kritične programe ili operacije u zemlji.

Sve vreme, aktivisti strahuju da bi talibani mogli da se postepeno normalizuju na svetskoj sceni - čak i ako nisu široko priznati kao legitimna vlada i ne kontrolišu sedište Avganistana u UN.

"Poziraju na fotografijama sa nasmejanim diplomatama, ulaze u privatne avione da bi odleteli na važne sastanke na visokom nivou gde im ljudi postavljaju crvene tepihe", rekla je Bar. "Dozvoljeno im je da preuzmu kontrolu nad ambasadama u sve većem broju zemalja. Tako da mislim da iz njihove perspektive sve ide prilično dobro."

Teška situacija znači da je više od 1,6 miliona Avganistanaca pobeglo iz zemlje od 2021, prema podacima UN. Čak se i te izbeglice suočavaju sa neizvesnom budućnošću - mnogi još uvek čekaju da budu primljeni u SAD i druge zapadne zemlje, dok su neki čekali toliko dugo da su prisilno deportovani nazad u Avganistan i morali su da se kriju.

"Jedini razlog zašto sam u Avganistanu i ostajem ovde je da bih bila pored svojih sestara i da pokušam da im pomognem", rekla je Siraž, aktivistkinja za ženska prava. "Nisam izgubila svaku nadu. Ali sa svakim korakom i sa svakom odlukom, vidim da postaje sve teže i teže."

A za mlade Avganistance koji se nadaju da će sačuvati ono što im je ostalo od budućnosti, bekstvo izgleda kao jedina preostala opcija.

"Naravno, svi vole da budu u svojoj zemlji, jer je ovo naš rodni grad. Ali mislim da nema izbora da ostanem ovde", rekla je Zahra. "Moram da odlučim o svojoj budućnosti. Dakle, najbolji način je napuštanje zemlje."

(EURACTIV.rs)