Milioni zaposlenih državljana članica Evropske unije ne mogu sebi da priušte odmor od sedam dana, a na vrhu liste su Grčka, Bugarska, Rumunija i Hrvatska.
Najnoviji podaci statističke kancelarije Evropske unije Eurostat pokazuju da nedelju dana putovanja na godišnji odmor nije moglo da priušti skoro 7,6 odsto građana Luksemburga i 10,2 odsto Šveđana. Uz Luksemburg i Švedsku, najbolje stoje Finska, Holandija i Danska, u kojima nedelju dana za godišnji ne može da priušti samo 12 odsto građana.
Na dnu ove lestvice nalaze se Rumuni sa čak 62,5 odsto građana koji o odlasku na sedmodnevni godišnji odmor ili putovanje može samo da sanja. Uz Rumuniju, najgore je u Bugarskoj i Grčkoj gde putovanja ne može da priušti 48,8, odnosno 43,8 odsto građana.
Među državama članicama EU, loše stoji i Hrvatska, gde oko 42 odsto njih nije imalo dovoljno novca da otputuje na godišnji odmor. Ona se nalazi odmah nakon Rumunije, Bugarske i Grčke, piše Večernji list.
Nedelju dana putovanja na godišnji ne može da priušti 41 odsto državljana Mađarske, 34,2 odsto građana Iralije, 33,8 odsto Slovaka, 27,6 odsto Poljaka, 18 odsto Čeha, 16,7 odsto Slovenaca i 13,8 odsto Austrijanaca.
Koliko građana EU ne može na odmor?
Prosek građana EU koji ne mogu da priušte odmor je 28,5 odsto, odnosno oko 127 miliona građana
Eurostat je ove podatke objavio na zahtjev levičarske frakcije u nemačkom Bundestagu. Prema vlastitim izjavama, 21,9 odsto ljudi u Nemačkoj nije imalo dovoljno novca za sedmodnevno putovanje na odmor u 2022. godini. Prema tim podacima, najčešće su pogođeni samohrani roditelji. U kategoriji “samac s djecom” njih 42 odsto u Nemačkoj ne može otići na godišnji odmor nedelju dana. Sve u svemu, češće su pogođeni domovi sa decom (23,4 odsto) nego porodice bez dece (20,7 odsto). Pogođeni su i penzioneri. Za nemački skup podataka intervjuisano je 40.000 ljudi.
Vođa levičara u Bundestagu Dietmar Barth nazvao je podatke za Nemačku “tužnim nalazom”. “Svako bi trebalo da ima priliku da ode na godišnji odmor barem jednu sedmicu godišnje. Za to su potrebne veće plate, penzije, dosledna politika protiv inflacije i osnovni dečiji sigurnosni sistem otporan na siromaštvo u Nemačkoj”, rekao je, prenosi VL.
(EURACTIV.rs)