Pad broja sklopljenih brakova - i primetan pad nataliteta - privukli su značajnu pažnju vlasti u Pekingu usred predviđanja stručnjaka o ozbiljnom ekonomskom uticaju smanjenja radne snage i starenja stanovništva.
Kina je prošle godine zabeležila najmanji broj sklopljenih brakova od kada su javni podaci postali dostupni, što je doprinelo skoro decenijskom opadanju brakova koji se poklopio sa padom nataliteta i izazvao zabrinutost vlade zbog demografske krize.
Oko 6,83 miliona parova venčalo se 2022. godine, prema podacima koje je u petak objavilo kinesko Ministarstvo civilnih poslova. To je oko 10,5% manje u odnosu na 7,63 miliona registracija braka u 2021. i predstavlja rekordno nizak nivo od 1986. godine, kada je ministarstvo počelo da objavljuje statističke podatke, navode državni mediji.
Podaci se odnose na brakove tokom neuobičajeno izazovne godine za Kinu, pošto je vladina stroga kontrola zbog pandemije kovida 19 dovela do toga da su mnogi gradovi i okruzi širom zemlje bili zatvoreni, a svakodnevni život, usled toga, ograničen.
Ali to takođe produžava stalni pad broja ljudi koji se odlučuju za sklapanje brakova od vrhunca koji je bio 2013. godine, kada se više od 13 miliona parova venčalo, što je skoro duplo više u odnosu na 2022. godinu.
Pad broja sklopljenih brakova - i primetan pad nataliteta - privukli su značajnu pažnju vlasti u Pekingu usred predviđanja stručnjaka o ozbiljnom ekonomskom uticaju smanjenja radne snage i starenja stanovništva.
Broj stanovnika Kine se smanjio 2022. prvi put za poslednjih više od 60 godina, sa samo 6,77 rođenih na 1.000 ljudi - što je najniži nivo od osnivanja komunističke Kine 1949. Zemlja je sada druga po broju stanovnika na svetu sa 1,4 milijarde ljudi, iza Indije, prema podacima Ujedinjenih nacija.
Kineski zvaničnici vide direktnu vezu između manjeg broja brakova i pada nataliteta u zemlji, gde društvene norme i vladini propisi predstavljaju izazov za nevenčane parove da imaju decu.
Vlasti su preduzele korake da pokušaju da preokrenu ovaj pad, koji dolazi usred finansijskih pritisaka na mlade u Kini, uključujući visoku stopu nezaposlenosti i rastuće troškove života.
Sveobuhvatni napad vladajuće Komunističke partije na privatne industrije, od tehnoloških do obrazovnih, kao i politika "nultog kovida" tokom pandemije, pojačali su ove izazove.
Oštar odgovor stranke na kovid 19 takođe je iskristalisao uzavrele političke frustracije među nekim mladim ljudima, uz frazu: „Mi smo poslednja generacija" - odbijanje da rađaju decu u strogo kontrolisanoj kineskoj državi - koja je postala poklič tokom blokada prošlog proleća u Šangaju.
Promena rodnih normi i proširenje profesionalnih mogućnosti za žene, kao i na drugim mestima u svetu, takođe se smatra presudnim za kasnije stupanje u brak i uticanje na stavove o ovoj instituciji.
Ta promena stava je posebno očigledna među mlađim ženama, od kojih su neke razočarane brakom zbog njegove uloge u učvršćivanju rodne nejednakosti, kažu stručnjaci.
Izveštaj o novoj statistici u državnom "Global Times"-u od ponedeljka ukazao je na porast starosne dobi za sklapanje braka, sve manji broj mladih u Kini i rodnu neravnopravnost u zemlji kao faktore koji doprinose najnovijem padu, citirajući nezavisnog demografa He Jafua.
Prosečna starost za stupanje u brak bila je 28,67 godina 2020. godine, u odnosu na 24,89 godina deceniju ranije, prema podacima popisa.
Napori kineskih zvaničnika poslednjih godina da preokrenu trendove opadanja broja brakova i rađanja tek treba da daju rezultate usred predstojećih ekonomskih i socijalnih pitanja.
Mere su uključivale opuštanje sveobuhvatne politike koja je decenijama kontrolisala broj dece koju bračni parovi mogu da imaju, kao i pokušaj da se pronađu načini za podsticanje rađanja i sklapanja brakova.
Kada je reč o brakovima, oni su se kretali od masovnih sastanaka "na slepo" koje održava Komunistička omladinska liga - partijski ogranak omladine - do zvaničnika koji žele da smanje vrednost „cene za nevestu", iznosa koji se plaća porodici potencijalne partnerke, a što je vlada sugerisala da bi moglo da bude prepreka sklapanju braka u ruralnoj Kini, gde je češće postojanje te cene.
Prošlog meseca, vladino Kinesko udruženje za planiranje porodice proširilo je pilot program za 2022. zagovarajući „novi koncept braka i rađanja dece".
Program - koji je prošle godine pokrenut u 20 gradova i opština, a ove godine je dodato još 20 regiona - fokusira se na motivisanje mladih ljudi da stupe u brak u „odgovarajućim godinama" i ohrabrivanje parova da dele odgovornosti za podizanje dece, rekli su zvaničnici.
Nedavno objavljeni podaci Ministarstva civilnih poslova takođe su pokazali blagi pad u broju evidentiranih razvoda, sa 2,1 milion razvedenih parova 2022. godine, u odnosu na 2,13 miliona parova prethodne godine.
Kina je od 2021. odredila 30-dnevni period „hlađenja" za ljude koji podnose zahtev za razvod, uprkos kritikama da bi to moglo otežati ženama da napuste brakove koji su prekinuti ili u kojima su zlostavljane.
Kina nije jedina zemlja koja se suočava sa problemom pada nataliteta i smanjenjem stanovništva. Poslednjih godina, Japan i Južna Koreja su takođe uveli mere za podsticanje rađanja - kao što su finansijski podsticaji, gotovinski vaučeri, subvencije za stanovanje i podrška za brigu o deci - sa ograničenim uspehom.
(EURACTIV.rs)