Dvadeset i jedan istopolni par tužio je Rumuniju sudu u Strazburu, tvrdeći da ne mogu da stupe ni u jednu pravno priznatu zajednicu i da nemaju načina da pravno zaštite svoje veze.

Dvadeset i jedan istopolni par tužio je Rumuniju sudu u Strazburu, tvrdeći da ne mogu da stupe ni u jednu pravno priznatu zajednicu i da nemaju načina da pravno zaštite svoje veze.

Sud je posebno utvrdio da je Rumunija bila dužna da pruži adekvatno priznanje i zaštitu za istopolne veze, iako je imala „diskreciono pravo u pogledu oblika i zaštite koja joj se pruža".

Nijedan od vladinih argumenata u vezi sa istopolnim brakovima ne bi mogao nadmašiti interes podnosilaca predstavke da se njihove zajednice priznaju, dodao je sud.

Odluka Evropskog suda nije iznenađenje, rekao je za HotNews.ro predsednik Nacionalnog saveta za borbu protiv diskriminacije (CNCD) Čaba Aštalos, dodajući da bi Rumunija trebalo da usvoji zakon o građanskom partnerstvu.

On je, međutim, izrazio skepsu da će se stranke baviti ovim problemom pre izborne godine.

Odluka takođe nije bila iznenađenje za Kristi Danilet, sudiju u Klužu, koji je EURACTIV-u rekao o drugim sličnim odlukama protiv drugih država.

„Sada su dvoje ljudi koji žive zajedno samo stranci koji žive u istoj kući. Ako se jednom od njih nešto desi, drugi ne može da ga poseti u bolnici, ako jedan umre, drugi ne može ništa da nasledi jer nema veze, nisu rođaci, nisu supružnici", objasnio je Danilet.

Izvor: EPA-EFE/PATRICK SEEGER

Odluka suda u Strazburu je obavezujuća, ali će rumunska država pokušati da je izbegne „naročito pre predizborne kampanje jer je to osetljiva tema, Rumunska pravoslavna crkva i ekstremisti će ponovo skočiti", rekao je sudija.

„Oni će to iskoristiti kao oruđe protiv demokratije. Ali, u stvari, ova odluka je rezultat demokratije. U demokratiji su ljudi jednaki. Ne mogu biti naterani da se venčaju da bi ih država štitila", dodao je Danilet.

Justina Popesku, advokatica za ljudska prava, objasnila je da odluka kaže ono što je Ustavni sud rekao 2018. godine u slučaju Koman: istopolni parovi su takođe porodice i potrebna im je pravna zaštita.

„I dalje ima slučajeva u Evropskom sudu za ljudska prava i biće još presuda protiv Rumunije, ako država ne prizna te porodice", rekla je Popesku. Ona ne vidi razlog da država napadne tu odluku, jer rumunska država pred sudom nije negirala da postoji potreba za pravnom zaštitom istopolnih parova.

Drugi argument je bio postojanje negativnih stavova kod heteroseksualne većine, ali je to odbacio Evropski sud za ljudska prava. Ovo nije moglo da nadjača interese podnosilaca zahteva da se njihove veze priznaju i da priznavanje istopolnih zajednica ne bi naškodilo instituciji braka, jer se parovi suprotnog pola i dalje mogu venčati, rekao je sud.

„Odluka Evropskog suda za ljudska prava da obaveže Rumuniju da prizna istopolne porodice je u suprotnosti sa idealima koje negujemo. Odlučili su da ne poštuju srž judeo-hrišćanske civilizacije, porodicu, koju čine muškarac i žena, stožer naših zajednica vekovima", rekao je Robert Sigiartu, generalni sekretar liberalne partije PNL.

Ostali političari su izbegavali da komentarišu odluku.

Izvor: EPA-EFE/ROBERT GHEMENT

Ali Rumunska pravoslavna crkva je imala snažnu reakciju, odbijajući bilo kakvu istopolnu građansku zajednicu.

Crkva - veoma uticajna među političarima - smatra da je građansko partnerstvo „surogat za brak i destruktivni element duhovnog i moralnog poretka u društvu". Braneći „kulturne i istorijske tradicije", crkva je navela da „nijedan evropski ili međunarodni tekst ne može da obavezuje države da stvore poseban status za one koji žive zajedno, bilo da su različitog ili istog pola".

(EURACTIV.rs)