Dok se EU usaglasila oko svog prvog zakonskog seta za borbu protiv nasilja nad ženama, konačni sporazum ne daje garanciju da će žene migrantkinje bez dokumenata moći da ulože žalbu bez rizika od deportacije.

"Ovo je jasna poruka u celoj Uniji da ozbiljno shvatamo nasilje nad ženama", rekla je irska članica Evropskog parlamenta i koizvestilac Frensis Ficdžerald (EPP) nakon trijaloga.

U tekstu se navodi niz mera za bolju zaštitu žena u Evropi, posebno od prinudnih brakova, seksističkog sajber uznemiravanja i sakaćenja genitalija.

Međutim, uprkos kolektivnom entuzijazmu, čini se da je jedna kategorija žena zaboravljena, prema PICUM-u, briselskoj nevladinoj organizaciji koja promoviše poštovanje ljudskih prava migranata bez dokumenata u Evropi.

To su žene u nesigurnim situacijama, bez dokumenata, bilo da su migranti ili su dobile privremeni boravak. Iako ne postoji pouzdana procena o broju žena bez dokumenata u Evropi, prema PICUM-u one se broje u desetinama hiljada.

"Žene bez dokumenata nemaju pristup pravdi. Čim se obrate vlastima, njihov imigracioni status će biti važniji od zadovoljavanja njihovih potreba kao žrtava", rekla je za Euractiv Luis Bone, službenica za zastupanje u PICUM-u.

Kada ove žene odu u policijsku stanicu, rizikuju da se njihovi lični podaci pošalju imigracionim vlastima, što bi moglo da pokrene postupak deportacije.

"Ko bi prijavio nasilje i zlostavljanje ako bi rizikovala da bude zatvorena i deportovana umesto da dobije podršku i zaštitu?" pita Bone.

Savet odbacuje stav Parlamenta i Komisije

Da bi se ovim ženama omogućilo da podnose žalbe bez ugrožavanja njihove bezbednosti, prvobitni predlog Evropske komisije bio je da se ograniči prenos njihovih ličnih podataka između nadležnih organa u dotičnoj zemlji.

Sa svoje strane, Evropski parlament je želeo da ide još dalje, potpuno zabranivši deljenje informacija o ovim ženama.

Ali Savet je odlučio drugačije i odbacio član 16.5 Komisije, zamenivši ga onim što je poznato kao "recital", političkom preporukom koja nije pravno obavezujuća.

Savet stoga jednostavno traži od država članica da obezbede da neevropske žrtve "ne budu obeshrabrene da podnose žalbe i da se prema njima postupa na nediskriminatorski način".

Došlo je do opšteg negodovanja udruženja za ljudska prava, uključujući PICUM, Amnesty International, Human Rights Watch i Evropsku federaciju za planirano roditeljstvo (IPPF).

"Države članice su sramotno propustile da garantuju sigurne mehanizme prijavljivanja za žene migrantice bez dokumenata, koje rizikuju deportaciju ako prijave nasilje", navodi se u saopštenju IPPF-a.

Tokom pregovora, države članice su svoj stav obrazlagale time da su pre svega morale da primene direktivu o "povratku", koja datira iz 2008. godine i koja je trenutno u reviziji, kojom se definišu uslovi za proterivanje tražioca azila.

"Povratak je važniji od zaštite žena", rekla je Bone, dodajući da je stav Saveta takođe u suprotnosti sa Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR), koja predviđa prava i garancije koje se primenjuju na sve bez diskriminacije.

Migranti bez dokumenata su ranjiviji

Žene su činile 31 odsto tražilaca azila u Evropi 2021. godine, navodi list Le Monde. Žene koje traže azil su posebno ranjive i izloženije fizičkom i seksualnom nasilju od ostatka stanovništva.

Istraživanje naučnog časopisa The Lancet intervjuisalo je 273 tražioca azila koje su nedavno stigle u Francusku. Više od četvrtine njih izjavilo je da su bile izložene seksualnom nasilju manje od dve godine nakon dolaska na francusko tlo.

"Čini se da su meseci nakon dolaska u evropsku zemlju domaćina među ženama koje traže azil period visoke učestalosti seksualnog nasilja", napisali su autori studije objavljene u septembru.

Ovo se posebno može objasniti nesigurnim uslovima prijema, sa teškim pristupom stanovanju, nezi i socijalnim uslugama. Imigracioni putevi su takođe rizični i opasni za žene u egzilu.

"Prolaz kroz Libiju, Maroko ili Grčku je mesto gde se seksualno nasilje sistematski praktikuje, a glavni počinioci su krijumčari i pripadnici bezbednosnih snaga", tvrdi centar Primo Levi iz Pariza u izveštaju za 2022.

Imajući u vidu ove brojke, da li bi član evropske direktive zaštitio ove žene? U svakom slučaju, prema Bone, to bi bio "dobar prvi korak".

Stav Saveta, koji odražava prioritete država članica, pokazuje pooštravanje pristupa pravu na azil u Evropi.

"Po cenu isključivanja čitave grupe žena […] koje će verovatno trpeti nasilje i zlostavljanje upravo zato što ih njihov status stavlja u ranjivu situaciju", rekao je PICUM.

(JA/EURACTIV.rs)