MMF upozorio je na „ranjivost“ među nebankarskim finansijskim institucijama, rekavši da bi globalna finansijska stabilnost mogla da zavisi od njihove otpornosti. Banka Engleske skrenula je pažnju na isto pitanje prošlog meseca.
Globalni investitori koje je anketirala Bank of America usred nedavne bankarske krize ukazali su na grupu američkih nebankarskih firmi, a ne na tradicionalne zajmodavce kao što je nedavno ugašena banka Silicijumske doline, kao najverovatniji izvor kreditne krize.
Šta su zapravo te finansijske institucije koje nisu banke i koliko su rizične?
Pojam obuhvata finansijske firme, osim banaka, koje pružaju sve vrste finansijskih usluga, uključujući kreditiranje stanovništva i preduzeća. To je raznolika lista uloga: nebankarske kompanije se kreću od penzionih fondova i osiguravača, do zajedničkih fondova i visokorizičnih hedž fondova.
Sektor je veliki. Prema Odboru za finansijsku stabilnost (FSB), telu globalnih regulatora i vladinih zvaničnika, ove firme su imale oko 239 biliona dolara u svojim knjigama u 2021. godini, što je činilo nešto manje od polovine ukupne svetske finansijske imovine.
Nebankarske finansijske institucije (NBFI) činile su 49% svih globalnih finansijskih sredstava u 2021. godini, ili 239 biliona dolara. To je više sa 42% u 2008.
Sektor je snažno porastao od globalne finansijske krize 2008. godine, pri čemu se njegova baza sredstava povećavala u proseku za 7% godišnje, prema podacima FSB.
Kako su kamatne stope pale na dno u godinama koje su usledile nakon krize, mnoge štediše i investitori su se okrenuli nebankarskim institucijama. U međuvremenu, kako su regulatori postavljali sve više ograničenja na bankarske kredite, određene vrste zajmoprimaca, kao što su rizičniji potrošači, sve više su tražili finansiranje od nebankarskih preduzeća.
Nebanke koje daju kredite poznate su kao „banke u senci", iako se taj izraz često neprecizno koristi za sve finansijske institucije ovog tipa.
Banke u senci sada čine oko 14% svetske finansijske imovine i, kao i mnoge nebanke, posluju bez istog nivoa regulatornog nadzora i transparentnosti kao banke.
Koji su rizici?
Neki od rizika koje ove firme nose povećavaju se kada kamatne stope rastu, kao što su sada. Problemi u ovom sektoru mogli bi, destabilizovati ceo finansijski sistem, ali bi se takođe mogli proširiti na tradicionalne banke putem stvarnih međupovezanosti.
Jedan od rizika je verovatnoća kreditnih gubitaka. Evropska centralna banka je u novembru u izveštaju navela „stalne slabosti" u nebankarskom sektoru, uključujući „rizik od značajnih kreditnih gubitaka" ako njeni korporativni zajmoprimci počnu da plaćaju kredite usred slabljenja ekonomije.
Dok su se ekonomski izgledi u Evropi poboljšali od početka godine, strahovi od recesije u SAD su porasli nakon kolapsa SVB i Signature banke i spasavanja Prve republikanske banke prošlog meseca. Ekonomije sa obe strane Atlantika ostaju krhke, jer se očekuje da će kamatne stope dalje rasti, a cene energije su i dalje visoke.
Drugi rizik potiče od onoga što je poznato kao „neusklađenost likvidnosti", koja postoji u otvorenim fondovima. Otvoreni fondovi omogućavaju investitorima da brzo povuku svoj novac, ali često imaju gotovinu vezanu za imovinu koja se ne može prodati tako brzo da bi vratila novac klijentima.
Rastuće kamatne stope i neizvesni ekonomski izgledi su takođe učinili da finansiranje nekih evropskih nebankarskih firmi bude skuplje i teže dostupno, rekao je za Si-En-En Nikolas Čarnej, koji pokriva evropske finansijske institucije u S&P Global Ratings.
Pošto nebankarske finansijske firme ne uzimaju depozite od klijenata, one su uglavnom izuzete od strogih zahteva za kapitalom i likvidnošću koji apsorbuju gubitke nametnute bankama. Većina ne podleže redovnim testovima od strane regulatora kako bi se osiguralo da se mogu nositi sa nizom nepovoljnih scenarija.
U februarskom izveštaju, S&P Global Ratings je ukazao na još jednu alarmantnu osobinu mnogih nebankarskih firmi.
„Banke u senci ne mogu da pristupe hitnom finansiranju centralne banke u vreme krize i ne očekujemo da vlade koriste sredstva poreskih obveznika za dokapitalizaciju propale banke ovog tipa", saopštila je kompanija.
Loše stanje u velikim nebankama ili u velikom delu sektora moglo bi da zarazi tradicionalne zajmodavce jer nebanke i pozajmljuju bankama I obrnuto, a mnoge ulažu u istu imovinu kao i njihove konvencionalne kolege.
Zloglasan primer je kolaps američkog fonda Archegos Capital Management pre dve godine, koji je izazvao gubitak od oko 10 milijardi dolara širom bankarskog sektora. Više od polovine toga izdržao je Credit Suisse (CS), koji je među svoje klijente računao i Archegos. Pogodak je doprineo nizu skandala i neusklađenosti koji su mučili švajcarskog zajmodavca poslednjih godina, što je na kraju dovelo do hitnog preuzimanja od strane rivalskog UBS.
Gde su rizici?
Postoji zabrinutost da su određeni delovi sektora posebno izloženi SVB stilu upravljanja imovinom, što bi zauzvrat moglo da stvori gubitke za tradicionalne zajmodavce.
Otvoreni fondovi su posebno rizični, smatraju analitičari. Ako veliki broj uspaničenih investitora otkupi svoje vlasništvo u isto vreme, ovi fondovi će možda morati brzo da prodaju deo svoje imovine da bi izvršili plaćanja.
Prodaja, recimo, državnih obveznica, od strane više fondova, smanjila bi vrednost tih obveznica, što bi dovelo do gubitaka za druge vlasnike obveznica, što može uključivati i banke.
To je ono što se dogodilo prošle jeseni kada su britanski penzioni fondovi morali da prodaju britanske državne obveznice. To je stvorilo „začaranu spiralu" na tržištu obveznica u zemlji, prema rečima Banke Engleske, skoro srušivši finansijski sistem Ujedinjenog Kraljevstva.
Direktne i indirektne veze između banaka i nebankarskih firmi nisu jedini izvori rizika u celom sistemu. Poverenje je od velike važnosti u bankarstvu, a sama percepcija da bi bankarski sektor mogao biti povezan sa nebankarskim sektorom, mogla bi izazvati širu finansijsku krizu.
U martu je Banka Engleske saopštila da će sprovesti stres test finansijskog sistema Ujedinjenog Kraljevstva, koji bi obuhvatio nebanke, iako je napomenula da to neće predstavljati „test otpornosti pojedinačnih firmi".
Američki i evropski finansijski nadzornici takođe su predložili da se uvedu mehanizmi koji bi nametnuli trošak povlačenja gotovine iz fonda tržišta novca.
MMF pozdravlja „stroži nadzor" sektora, koji mora uključivati pravila o njihovim kapitalnim blažim rezervama i pristupu likvidnosti.
(EURACTIV.rs)