Imovina i zajmove propalog američkog zajmodavca Banke Silicijumske doline (SVB) kupio rival, First Citizens BancShares. Investitori su pozdravili dogovor, a akcije First Citizensa time su porasle za više od 40%.
Porast je pomogao da se povećaju dobici bankarskih akcija, koje su u previranju otkako je neuspeh SVB-a izazvao strahove oko stabilnosti sektora.
U Evropi, zabrinutost oko snage švajcarskog bankarskog giganta Credit Suisse dovela je do naglog preuzimanja od strane rivalskog UBS-a.
Dogovor za SVB privodi kraju priču koja je počela ranije ovog meseca nakon što je udar na banku primorao američke regulatore da preuzmu kontrolu. Njen kolaps je ubrzo praćen neuspehom drugog američkog kreditora, Signature Bank.
Njihova propast je najveća među slomovima banaka u SAD od finansijske krize 2008.
Prema ugovoru o preuzimanju SVB-a, u ponedeljak će se otvoriti svih 17 bivših ekspozitura SVB-a pod brendom First Citizens. Korisnicima SVB-a se savetuje da nastave da koriste svoju trenutnu ekspozituru dok ne dobiju obaveštenje od First Citizens banke da je njihov račun u potpunosti prenet.
Da li je ovo bankarska kriza i koliko bi ljudi trebalo da budu zabrinuti?
Banka First Citizens sa sedištem u Raleighu, Severna Karolina, sebe naziva najvećom američkom bankom. Bio je jedan od najvećih kupaca posrnulih banaka poslednjih godina.
Federalna korporacija za osiguranje depozita, američki finansijski regulator koji je najavio sporazum, rekao je da je First Citizens kupio oko 72 milijarde dolara imovine SVB-a uz diskont od 16,5 milijardi dolara. To je posao koji će banku učiniti jednom od 25 najvećih u SAD.
FDIC je rekao da će zadržati kontrolu nad oko 90 milijardi dolara imovine SVB-a i procenio da će troškovi neuspeha SVB-a u svom fondu za osiguranje depozita biti oko 20 milijardi dolara. Takođe će dobiti vlasnički udeo u First Citizens u vrednosti do 500 miliona dolara.
FDIC je saopštio da je dobio 27 ponuda od 18 ponuđača pre nego što je sklopio ugovor sa First Citizens.
Britansku granu SVB-a kupio je HSBC ranije ovog meseca za 1 funtu.
Pretnja od rasta stopa
Kamatne stope su naglo smanjene tokom globalne finansijske krize 2008. i ponovo tokom pandemije Covida, dok su centralne banke širom sveta nastojale da podstaknu ekonomski rast.
Međutim, stope su rasle tokom prošle godine dok centralne banke pokušavaju da obuzdaju rastuće cene.
Ova povećanja stopa su pogodila vrednost investicija u kojima banke drže deo svog novca i doprinela propasti banaka u SAD.
Finansijska tržišta su uznemirena mogućnošću nastanka drugih problema u bankarskom sektoru, koji se još nisu pojavili.
Centralne banke širom sveta naglasile su da je bankarski sistem siguran i da su kreditori dobro kapitalizovani.
Sara Hjuin, šefica istraživanja Evrope i Amerike u Standard Chartered banci, rekla je za BBC da postoji "veoma nategnuta atmosfera" među investitorima.
Šefica Međunarodnog monetarnog fonda, Kristalina Georgieva, upozorila je na oprez s obzirom na turbulencije u bankarskom sektoru i istakla da je "jasno da su rizici po finansijsku stabilnost povećani".
„U vreme viših nivoa duga, brza tranzicija sa produženim periodima niskih kamatnih stopa na mnogo više, neizbežno stvara stres i ranjivost, zaključila je ona.
(EURACTIV.rs)