Evropa se i dalje suočava sa nedostatkom radne snage, tri godine od početka pandemije, pokazuju podaci Evropskog sindikalnog instituta. Rešenje bi moglo da bude zapošljavanje po principu "veštine prvo".
Da bi se trend nedostatka radne snage prekinuo, kompanije i evropski kreatori politike su nedavno podržali pristup zapošljavanja “prvo veštine”, prema kojem se kandidati za posao procenju na osnovu njihovih sposovnosti umesto tradicionalnog obrazovanja ili sertifikacije.
“Postoji veliki fond talenata koji su nedovoljno iskorišćeni ili čak potrošeni“, rekao je evropski komesar Nikolas Šmit na EURACTIV događaju Evropske godine veština.
Podaci iz studije Centra za razvoj stručnog osposobljavanja iz 2013. o nedostatku veština u EU pokazuju da četiri od deset zaposlenih smatra da su njihove veštine nedovoljno iskorišćene na njihovoj poziciji. Isti procenat evropskih poslodavaca tvrdi da se bori da pronađe kvalifikovane radnike.
Prema logici, preduzeća koja koriste veštine kao primarnu metriku zapošljavanja, za razliku od kvalifikacija i prethodnog radnog iskustva, povezaće se sa sposobnim radnicima koji bi inače bili isključeni u drugim oblastima.
Šmit se založio za zapošljavanje po principu “veštine prvo”, dodajući da se takav model zapošljavanja “dobro uklapa u okvir naše politike“.
Ovakvo zapošljavanje može šestostruko da proširi radnu snagu
Nedavno istraživanje koje je objavio LinkedIn tvrdi da zapošljavanje na prvom mestu može da proširi evropski fond radne snage i da poveća mogućnosti za radnike koji se često zanemaruju.
Izveštaj koji je sačinio LinkedIn, najpoznatija poslovna društvena mreža, tvrdi da bi sa zapošljavanjem “veštine prvo”, evropska preduzeća u proseku mogla da zabeleže šestostruko povećanje broja zaposlenih. Ovi brojevi variraju u zavisnosti od sektora i države članice.
LinkedIn je izračunao ove brojke tako što je opisima pozicija dodeljivao uobičajene veštine, kao što je menadžer digitalnog marketinga koji zahteva veštine: “veb analitika“, “onlajn oglašavanje“ i “digitalni marketing“.
Koristeći podatke prikupljene preko njihove platforme za zapošljavanje, LinkedIn je video koji opisi pozicija dele slične veštine sa onima koje su radnici sami prijavili. Na primer, menadžer digitalnog marketinga bi podelio “e-trgovinu“ i druge veštine sa menadžerom maloprodajnog poslovanja.
“Često kriterijumi koje koristimo kada regrutujemo za posao su ‘pokaži mi zaposlene koji su ranije radili isti posao’. Ali zamenite taj kriterijum sa 'pokažite sve zaposlene koji imaju relevantne veštine za obavljanje ovog posla', i taj pristup će vam doneti šest puta više zaposlenih“, rekla je Sue Duke, šefica globalne politike za LinkedIn na događaju Evropske godine veština.
Ko koristi prinicp “veštine prvo” za zapošljavanje radne snage?
LinkedIn nije jedina multinacionalna kompanija koja zapošljava na osnovu veština. U poslednjoj deceniji, tehnološka kompanija koja proizvodi poznate hardvere i softvere, IBM, je koristila ovaj pristup za svoje interno zapošljavanje, strategiju za koju kompanija kažu da je razvijena da se suprotstavi hroničnom nedostatku radne snage u tehnološkom sektoru.
Skoro sve pozicije IBM-a u početku su zahtevale najmanje diplomu.
“Pre nekoliko godina, uradili smo pregled svake pojedinačne pozicije u IBM-u da vidimo da li joj je potrebna neka vrsta tercijarne kvalifikacije“, rekao je Dejvid Barns, član HR sektora u IBM-u, za EURACTIV.
Sada, nešto više od polovine evropskih oglasa za posao za IBM i dalje zahteva fakultetsku diplomu. Kandidati se i dalje testiraju na osnovu veština koje su sami prijavili u CV-iju, ali prema IBM-u, učinak zaposlenih je u suštini isti kao oni kod onih koji su zaposleni po principu “veštine prvo” tako i kod onih koji su zaposleni zbog formalne kvalifikacije.
Da li je zapošljavanje po ovom principu održivo?
Mnoge zainteresovane strane veruju da zapošljavanje radne snage po prinicpu veštine na prvom mestu ima potencijal da zaobiđe ustaljenu kulturu zapošljavanja koja isključuje određene radnike.
LinkedIn-ov izveštaj ističe tri grupe ljudi najviše odgovaraju ovom principu zapošljavanja radne snage po principu “veštine prvo”: žene, mladi radnici i radnici bez formalnih diploma.
“Ako danas odete na LinkedIn i tražite najbolje inženjere u Nemačkoj, bazirajte pretragu na prethodnim poslovima i samo 14 odsto vaših kandidata će biti žene, ali zasnivajte pretragu na kvalifikacionim veštinama i 35 odsto vaših kandidata će biti žene “, rekao je Djuk iz LinkedIn-a.
Kako tvrdi, ne mogu da se samo zabiđu oni ljudi koji nemaju pravo parče papira.
"Ne možemo da isključimo sedam od deset radnika, samo zato što nemaju pravi komad papira. Veštine su veštine, bez obzira na to kako ih stekli“, rekao je Djuk o procentu radnika bez diplome.
Ipak, zaključak priče o zapošljavanju radne snage prema veštinama na prvom mestu je da će biti godine da se pokaže da li je ono dobro ili nije po društvo, ali ono što je sasvim sigurno do sada jeste da, iako bi to moglo da doprinese efikasnijem zapošljavanju, ne postoji način da se lekari, inženjeri ili programeri stvore ni iz čega. Neke osnovne veštine ipak mogu da se steknu jedino formalnim obrazovanjem.
(EURACTIV.rs)