Otkriće na "ostrvu đubreta" u Pacifiku, najvećem na svetu, iznenadilo je naučnike.
Naučnici su otkrili neverovatnu pojavu na Velikom pacifičkom ostrvu smeća, masi đubreta koja godinama plovi okeanom između Kalifornije i Havaja. Na ovoj gomili smeća, obalni beskičmenjaci ne samo što uspevaju da prežive, već se razmnožavaju i ova fauna cveta, prenosi "Si-En-En".
Studija objavljena u ponedeljak u žurnalu "Priroda, ekologija i evolucija" otkrila je da desetine vrsta beskičmenjaka žive na Velikom pacifičkom ostrvu smeća, i da zagađenje plastikom u okeanu dovodi do neobične pojave. Ekosistemi vrsta koje ne bi inače preživele na otvorenom moru, na ovoj plutajućoj gomili plastičkog smeća ne samo da preživljavaju, već se i razmnožavaju.
Za razliku od organskih materijala koji se raspadaju i tonu na dno more za nekoliko meseci, ili godina, plastični otpad može da pluta u okeanu dugi niz godina i da pruži obalnim organizmima priliku da žive na njemu.
"Bilo je izuzetno iznenađujuće koliko je bila učestala pojava ovih bića na đubretu. Pronašli smo ih na 70% uzoraka", rekla je Linzi Haram, naučnica na Nacionalnom institutu za hranu i poljoprivredu.
Haramova i njene kolege ispitale su 105 komada plastike izvučenih iz Velikog pacifičkog ostrva smeća između novembra 2018. i januara 2019. godine. Identifikovali su 484 beskičmena organizma, ukupno 46 vrsta, od kojih bi se 80% inače nalazilo u staništima bližim obali.
"Veliki procenat živih bića koja smo našli bili su iz obalnih sorti, a ne iz onih koje inače uspevaju na otvorenom moru. Jesmo pronašli i njih, na dve trećine uzoraka bilo je organizama obe vrste koje su se borile za prevlast nad prostorom, ali su verovatno imale i drugačije interakcije", rekla je ona.
Haramova podvlači da nije još uvek sasvim jasno kakav će efekat imati uspevanje priobalnih vrsta na udaljene delove okeana, gde su završili.
"Prostor je prava dragocenost na otvorenom okeanu, i verovatno dolazi do borbe za resurse hrane. Ali možda i jedu jedni druge. Teško je odrediti šta se tačno dešava, ali smo našli dokaze da su obalne anemone jele organizme koji inače žive na otvorenom moru, tako da znamo da je između dve zajednice bilo i predatornih odnosa", rekla je ona.
Kako su tačno ova bića završila na otvorenom moru i kako tamo preživljavaju, takođe nije sasvim jasno. Da li su se neki od ovih organizama "prikačili" na komad plastike u blizini obale, ili su kolonizovali nove komade otpada kada su stigli na otvoreno more, takođe su pitanja koja za sada nemaju odgovor.
Veliko pacifičko ostrvo smeća najveća je akumulacija plastičnog otpada u okeanu na čitavoj planeti. Dva puta je veće od američke države Teksas, i u centru je najveće od pet cirkularnih struja koja otpad "vuče" ka centru. Uprkos imenu, pogrešno ga je smatrati ostrvom, navodi Matijas Eger iz neprofitne organizacije "The ocean cleanup".
"Ako ste tamo napolju, vidite samo plavi okean. I onda primetite bele tačke. Nije tako gusto da bi moglo da se nazove ostrvom, ali ima mnogo otpada", rekao je on.
Organizacija "The ocean cleanup" procenjuje da se oko 1,8 triliona komada plastike nalazi u Pacifiku. Teški su oko 80.000 tona i uglavnom dolaze iz ribarske industrije, dok su ranije procene bile da je između deset i 20% smeća završilo tu nakon cunamija koji je 2011. pogodio Japan.
Prema podacima Progama za zaštitu okoline Ujedinjenih nacija (UNEP), godišnje se proizvede oko 460 miliona tona plastike. Ovaj broj će se, ako se nešto ne preduzme, utrostručiti do 2060. godine. Na globalnom nivou, reciklira se samo oko devet odsto plastičnog otpada. Do 22% spada u grupu kojom se "pogrešno upravlja" i završava u smeću, a potom i u okeanu.
Naučnici već dugo upozoravaju da postoji "ubrzano povećanje zagađenja okeana plastikom, bez presedana", već od 2005. godine.
"Problem postaje sve veći iz minuta u minut. Kornjače se zapliću u mreže, životinje gutaju plastiku, a tu je i hemijsko zagađenje", rekao je Eger.
Skupština za očuvanje okoline UN je prošle godine donela istorijsku rezoluciju kojom bi se smanjilo zagađenje plastikom. Takođe je odlučeno da se sklopi prvi globalni sporazum o zagađenju plastikom do 2024. godine. Ovaj sporazum bi bio pravno obavezujuć i pratio bi ceo životni ciklus plastike, od dizajna i proizvodnje do odlaganja plastičnog otpada.
(EURACTIV.rs)