Životna sredina

EVROPA BI MOGLA DA POSTANE SVE HLADNIJA ZBOG ZAGAĐENJA: Zabrinjavajuće otkriće naučnika na Antarktiku

Autor Bojana Zimonjić Jelisavac

Zagađenje i klimatske promene izazivaju poremećaje dubokih struja, zbog čega bi Evropa mogla da postane sve hladnija, a topljenje leda ubrzano.

Izvor: YouTube/National Geographic

Sve brže topljenje leda na Antarktiku usled klimatskih promena izaziva dramatično usporavanje dubokih struja okeana, i moglo bi da ima katastrofalan efekat na klimu, navode australijski naučnici u istraživanju objavljenom u žurnalu "Nature".

Duboki tokovi vode koji pokreću okeanske struje mogli bi da opadnu za 40 odsto do 2050. godine. Struje prenose vitalnu toplinu, kiseonik, ugljenik i nutrijente širom planete, a izmena u severnoatlantskoj struji mogla bi da dovede do oštrog zahlađenja u Evropi, navode naučnici.

Studija objavljena u časopisu "Nature" upozorava i da će usporavanje dubokih tokova dovesti do smanjenja kapaciteta da apsorbuje ugljen-dioksid iz atmosfere. Duboke struje na obe hemisfere bile su stabilne hiljadama godina, ali sada usporavaju što naučnike duboko zabrinjava.

Izvor: YouTube/National Geographic

Ove struje delom su rezultat kretanja hladne, slane i "teške" vode ka dnu okeana u blizini Antarktika. Ali topljenje slatkovodnih ledenih bregova dovodi do smanjenja količine soli u toj vodi, samim time i njene gustine, zbog čega se kreće sporije.

"Naše istraživanje pokazuje da, ukoliko se globalne emisije ugljen-dioksida nastave trenutnim tempom, duboke struje usporiće za više od 40 odsto u narednih 30 godina. To ih stavlja na trajektoriju koja deluje usmereno ka kolapsu. Da okean ima pluća, te struje bi bile jedno od krila", rekao je okeanograf profesor Metju Ingland sa Univerziteta Novog Južnog Velsa.

Izvor: YouTube/National Geographic

Smanjena cirkulacija u okeanu znači da voda koja apsorbuje ugljen-dioksid na površini brže dostiže kapacitet, a voda iz većih dubina koja bi trebalo da je zameni ne stiže dovoljno brzo.

Studija "Atlas" iz 2018. godine pokazala je da sistem cirkulacije vode u Atlantskom okeanu postaje slabiji i da se u proteklih 150 godina drastično izmenio. Promene u tom sistemu mogle bi da rashlade okean i samim time, i severozapadnu Evropu. Takođe, uticaj na ekosisteme dubokog mora bio bi zabinjavajuć.

Ove struje podižu sa dna okeana nutrijente nastale životnim ciklusom organizama, koji su od vitalne važnosti za globalni ekosistem i ribarstvo. Ali njihova ugroženost znači, potencijalno, i brže topljenje leda na Antarktiku. Kada se struja uspori, otvara put za topliju vodu koja može da dovede do bržeg topljenja leda, veće količine slatke vode u okeanu i dodatnog usporavanja struje.

Izvor: YouTube/British Antarctic Survey

Naučnici su dve godine radili na istraživanju i prezentaciji modela koji pokazuje da bi cirkulacija duboke vode na Antarktiku mogla da se uspori dvostruko brže od tog procesa u Severnom Atlantiku.

"Ovo je vest za naslovne strane, i zapanjujuće je gledati kojom brzinom se odvija", prokomentarisao je klimatolog Alan Miks sa Univerziteta u Oregonu.

Efekat slatke vode koja u okean stiže topljenjem leda na Antarktiku još uvek nije unet u modele Međunarodnog panela o klimatskim promenama, ali je profesor Ingland upozorio da će biti "značajan".

(EURACTIV.rs)