Klimatske promene i zagađenje vazduha postaju sve češća tema i to s razlogom jer se planeta Zemlja zagreva sve više, a i Srbija i Centralna Evropa i nešto brže od proseka.
Prosečna globalna temperatura viša je jedan do dva stepena od njene vrednosti pre početka industrijske revolucije, međutim ova promena nije uniformna i planeta se trenutno najbrže, daleko iznad proseka, zagreva na Severnom polu. Kada govorimo o Srbiji i regionu u kome se nalazimo oni se zagrevaju i nešto brže od proseka uz povećanje prosečne godišnje temperature od dva i po stepena, rekao je za EURACTIV klimatolog i profesor na Fizičkom fakultetu, Vladimir Đurđević.
„Klima na Zemlji je tokom poslednjih sto pedeset godina značajno promenjena, i to usled nekontrolisanog sagorevanja fosilnih goriva što je dovelo do poremećaja efekta staklene bašte. Osmotrene promene u smislu njihovog tempa su daleko brže od bilo kakvih prirodnih promena i ciklusa koje su se dešavale tokom geološke istorije planete. Promene su danas toliko duboke da ih možemo registrovati u svim elementima klimatskog sistema, u atmosferi, okeanima, tlu, biljnom pokrivaču i ledu“, objasnio je Đurđević.
On je u razgovoru za EURACTIV kazao i da pored Severnog pola, kada gledamo kopnene mase naš region se zagreva takođe brže od globalnog proseka i tokom poslednjih pet godina promena srednja godišnja temperatura u našem okruženju bila je veća od dva stepena. Takođe, ako gledamo tempo promene, takozvani trend, odnosno brzinu kojom se planeta zagreva i ukoliko se fokusiramo na pojedina godišnja doba, na primer leto, odnosno mesece jun, jul i avgust, onda vidimo da naš region ima najveći tempo promene, odnosno da leta kod nas postaju sve toplija brzinom koja je znatno iznad globalnog proseka, čak veća i od promena na Severnom polu, ističe Đurđević.
„Ovo je vrlo nepovoljno kada pogledamo negativne uticaje ovih promena, jer sa visokom letnjim temperaturama obično idu i letnje suše, koje već postaju problem našim poljoprivrednicima u smislu održavanja očekivane godišnje proizvodnje pojedinih ratarskih kultura kao to su kukuruz, suncokret i soja“ naglasio je Đurđević.
Prošla godina je kod nas bila druga po toploti od kada postoji merenje, leto je bilo treće najtoplije, dok je u Evropi leto 2022. godine bilo najtoplije ikada što je dovelo do toga da je na ovom kontinentu bude zabeležena najjača suša u poslednjih 500 godina, a šteta od suše je procenjena na 20 milijardi evra.
Meteorolozi širom sveta primetii su povećanje ekstremnih padavina koje tokom prolećnih i letnjih meseci sve češće pogađaju i region Balkana, napominje Đorđević i dodaje da je nedavna studija prvi put zvanično pokazala da su dominantan uzročnik promenjenog obrasca padavina na evropskom kontinentu uključujući i našu zemlju emisije gasova sa efektom staklene bašte.
„Prema projekcijama Meteorološke službe Ujedinjenog Kraljevstva, koja je sprovela istraživanje u budućnosti će se pod uticajem klimatskih promena povećati verovatnoća za ekstremnim padavinama u našoj zemlji tokom čitave godine, dok se u mediteranskim delovima Evrope predviđaju sve sušniji periodi“ ističe klimatolog Đorđević.
Globalno zagrevanje ne znači da će temperature rasti već i da se zbog ovog fenomena odigravaju i promene vremenskih prilika, a jedna od njih jeste i opažena promena obrasca padavina, napominje Đurđević i podseća da je zbog toga neophodno smanjiti zavisnost od fosilnih goriva.
(EURACTIV.rs)