Istraživači predviđaju da će se prvi dan bez leda održati krajem avgusta ili početkom septembra između 2020-ih i 2030-ih godina prema svim scenarijima emisije i to 10 godina ranije od prethodnih projekcija
Arktik bi u sledećih nekoliko godina mogao da doživi svoje prve letnje dane "bez leda", objavili su naučnici, i upozorili da se to može desiti ukoliko planeta nastavi da se suočava sa štetnim nivoima emisije gasova.
Arktički led se topi tokom letnjih meseci, smanjujući površinu zaleđenog okeana, a zatim se ponovo povećava tokom zimskih meseci. Kako naučnici objašnjavaju, ne znači da će led potpuno nestati, već se termin meri količinom leda u vodi ispod određenog praga.
Istraživači predviđaju da će se prvi dan bez leda održati krajem avgusta ili početkom septembra između 2020-ih i 2030-ih godina prema svim scenarijima emisije i to "10 godina ranije od prethodnih projekcija", piše CBS News.
Do sredine ovog veka, naučnici kažu da je verovatno da će Arktik imati okean bez plutajućeg leda tokom čitavog meseca, tokom septembra, kada je u regionu najniža pokrivenost ledom. Do kraja veka, sezona bez leda mogla bi da traje nekoliko meseci u godini, čak i u zimskim mesecima ako visoke emisije postanu norma.
Šta se dešava ako Arktik izgubi led?
Gubitak morskog leda može poremetiti arktički ekosistem na više načina, navodi se u studiji. Arktičke životinje, poput polarnih medveda i foka, mogle bi se suočiti sa izazovima jer se oslanjaju na led za svoj opstanak.
Pored toga, alohtone ribe invazivnih vrsta mogu migrirati u toplije vode, što ima uticaj na arktički morski život.
Zagrevanje vode takođe može predstavljati pretnju ljudskim zajednicama koje žive u blizini priobalnog regiona - kako se led topi i okeanski talasi postaju sve veći, obala bi mogla da doživi opasnu eroziju.
Na pitanje može li se sprečiti gubitak leda naučnici odgovaraju u optimističnom tonu, da postoji nada da se Arktik očuva što je duže moguće.
"Čak i ako su uslovi bez leda neizbežni, i dalje moramo da zadržimo naše emisije što je moguće niže da bismo izbegli dugotrajne uslove bez leda", rekao je Jan.
Ako se stvari nastave kako jesu, sa srednjim emisijama, Arktik bi mogao da ostane bez leda samo nekoliko meseci, od avgusta do oktobra, otkrili su istraživači. Ali, ako se stvari prebace na scenario sa najvećim emisijama, Arktik bi mogao biti bez leda do devet meseci krajem ovog veka.
"Ovo bi transformisalo Arktik u potpuno drugačije okruženje", rekao je Jan, od belog letnjeg Arktika u plavi Arktik. Studija takođe napominje da je Arktik otporan i da se može brzo vratiti ako se atmosfera ohladi.
(J.N./EURACTIV.rs)