Izbeljivanje se javlja kada stresirani koral izbacuje alge iz svojih tkiva, uskraćujući ga izvora hrane. Ako temperatura vode ostane viša od normalne dugo, koral može umreti od gladi i postati beo kao što mu je karbonski skelet izložen

Izbeljivanje se javlja kada stresirani koral izbacuje alge iz svojih tkiva, uskraćujući ga izvora hrane. Ako temperatura vode ostane viša od normalne dugo, koral može umreti od gladi i postati beo kao što mu je karbonski skelet izložen.

Aero-snimanja sprovedena prošlog vikenda od strane Uprave za zaštitu Velikog koralnog grebena i Australijskog instituta za morsku nauku otkrila su da je izbeljivanje "prilično obimno".

Timovi su preleteli 27 unutrašnjih grebena u Kepl ostrvima i regionu Gladston, kao i 21 spoljni greben u Kaprikorn Bunkerima uz obalu južnog Kvinslenda prošlog vikenda. Pokrivajući skoro 345.000 kvadratnih kilometara, Veliki koralni greben je najveći na svetu, dom za više od 1.500 vrsta riba i 411 vrsta tvrdih korala. On doprinosi milijardama dolara australijskoj ekonomiji svake godine i snažno se promoviše među stranim turistima kao jedno od najvećih prirodnih čuda zemlje i sveta.

Međutim, porast temperature vode u okeanima podstiče destruktivno izbeljivanje grebena, kako svet nastavlja sa sagorevanjem fosilnih goriva koja zagrevaju planetu. Okeanske temperature rastu usled trenutnog El Ninja, prirodnog klimatskog obrasca koji donosi toplije od prosečne temperature površine mora.

Istraživači Velikog koralnog grebena planiraju da prošire vazdušna i podvodna istraživanja celog grebena tokom narednih nedelja. Dok je južni deo grebena najviše pogođen, Uprava grebena je dobila izveštaje o izbeljivanju iz svih drugih regiona morskog parka.

Izvor: Printscreen/Youtube/Free Documentary - Nature

"Radim na ovim grebenima skoro 20 godina i nikada nisam osetila vodu tako toplu kao sada", rekla je dr Maja Srinivasan, naučnica na centru univerziteta za istraživanje tropskih voda i akvatičkih ekosistema, u izjavi prošle nedelje i dodala da su imali prilike da vide i neke korale koji su već umrli kao i smanjenu koncentraciju riba.

Toplije okeanske temperature izazvale su ozbiljno masovno izbeljivanje na Velikom koralnom grebenu 2016, 2017. i 2020. godine. Prethodno izbeljivanje dogodilo se 1998. i 2002. godine.
Iako je neophodno sačekati zvaničnu potvrdu od Uprave za morski park, svi su izgledi da se sedmi masovni događaj izbeljivanja odvija na Velikom koraljnom grebenu.

Rekordan morski toplotni talas "desetkovao" je populaciju korala oko Floride i Kariba prošle godine, a posmatrači u Australiji strahuju da bi slična sudbina mogla da se sprema i za grebene ove zemlje.

Prošle godine, najtoplija godina od početka globalnih merenja 1850. godine, prema godišnjem izveštaju američke Nacionalne okeanske i atmosferske uprave (NOAA), došlo je do porasta temperature okeana do 100 stepeni Farenhajta (37 stepeni Celzijusa) u nekim regionima, što je rezultiralo izbeljivanjem celih grebena. S obzirom na to da se temperature vode penju na neviđene visine, NOAA je ranije ovog meseca dodala tri nove nivoe u svoj sistem upozorenja kako bi se uzela u obzir sve ozbiljnija izbeljivanja korala i veće stope smrtnosti.

Izvor: YouTube/Scenic scenes

Nivo upozorenja 5, novi najviši nivo koji se klasifikuje kao "skoro potpuna smrtnost", znači da je više od 80% korala u označenom području u opasnosti od umiranja zbog visokih i dugotrajnih temperatura vode. Prošle godine, Komitet za svetsku baštinu UNESCO-a odlučio je da ne stavi Veliki koralni greben na listu "u opasnosti", uprkos naučnim dokazima koji ukazuju na rizik od novog masovnog izbeljivanja.

Riter je rekao da nakon te odluke "australska vlada obećala da će učiniti sve što može da zaštiti Veliki koralni greben. To mora uključivati rešavanje problema klimatskih promena kao egzistencijalne pretnje za greben i obezbeđivanje da su naši planovi za smanjenje emisija usklađeni s putanjom od 1,5 stepeni."

Dodao je da "tvrdnje da Australija ozbiljno shvata zdravlje Velikog koralnog grebena zvuče prazno kada i dalje širi i subvencioniše industriju uglja i gasa u vrednosti milijardi dolara svake godine."

(J.N./EURACTIV.rs)