Od februara 2023. do januara 2024. temperatura vazduha u svetu bila za 1,5 stepeni Celzijusa viša od perioda 1850-1900. I sa prosečnom temperaturom od 13,4 stepena Celzijusa prvi mesec 2024. bio je najtopliji januar u istoriji merenja
Prvi put u istoriji planeta je u periodu od 12 uzastopnih meseci zabeležila zagrevanje od 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijsku eru, saopštila je danas evropska opservatorija Kopernikus, uz objavu o novom toplotnom rekordu za mesec januar ove godine.
Od februara 2023. do januara 2024. temperatura vazduha u svetu bila za 1,5 stepeni Celzijusa viša od perioda 1850-1900. I sa prosečnom temperaturom od 13,4 stepena Celzijusa prvi mesec 2024. bio je najtopliji januar od kada se vode merenja, prema podacima evropske mreže.
To što je temperatura od februara 2023. do januara 2024. bila viša za 1,5 stepeni, ne znači da je pređena granica zagrevanja određenja na pariskoj konferenciji o klimi 2015. godine potrebna da se spreče klimatske promene i njene posledice, rekao je Ričard Bets direktor studija o uticaju klime u britanskoj nacionalnoj meteorološkoj službi.
On je naglasio da je za to potrebno da se ta granica prelazi stabilno tokom više decenija. Ipak, kako kaže, radi se o novom podsećanju o dubokim promenama koje smo već doneli našoj svetskoj klimi i na koje sada treba da se prilagodimo.
Brajan Hoskins, direktor Instituta Grantam za klimatke promene u Imperijal koledžu u Londonu rekao je da se radi o „brutalnom upozorenju” na hitnost preduzimanja mera da bi se ograničile klimatske promene.
Johan Rokstorm iz Instituta Potsdama za istragu o uticaju klime (PIK) upozorio je da se radi o važnom i katastrofalnom signalu, upozorenju koje kaže čovečanstvu da se približavamo brže nego što je predviđeno granici od 1,5 stepeni toplije klime.
Klima se već zagrejala za oko 1,2 stepena Celzijusa više u odnosu na period 1850-1900. Prema sadašnjem tempu emisija Međuvladin panel za klimatske promene (IPČ) predviđa da granica od 1,5 stepeni Celzijusa ima 50 odsto šanse da bude pređena tokom perioda 2030-2035.
Sa prosečnom temperaturom od 13,14 stepeni Celzijusa januar 2024. je najtopliji taj mesec od početka merenja, posle rekordno tople 2023. godine. To je 0,12 stepeni Celijusa više od prethodnog rekorda za januar, koji je bio u januaru 2020, i za 0,70 stepeni više od nomrale za pariod od 1991. do 2020. A u poređenju sa predindustrijskom erom to je toplije za 1,660 stepen Celzijsa.
Kopernikus navodi da je januar osmi mesec zaredom u kome je oborena rekordno visoka mesečna temperatura. Mesec je obeležen toplotnim talasom u Južnoj Americi, gde su registrovane rekordne temperature i razorni požari u Kolumbiji i u Čileu, sa desetinama poginulih u regionu Valparaiso.
Uprkos epizodama hladnoće i ponekad velikih padavina u nekim delovima sveta, izuzetno toplo vreme takođe je konstatovano u Španiji i na jugu Francuske kao i u nekim delovima SAD, Kanadi, Africi, Bliskom istoku ili centralnoj Aziji.
Površina okeana takođe je preterano zagrejana sa novim rekordom za januar od 20,97 stepena Celzijusa prosečne temperature. To je drugi najtopliji mesec za površinu okeana ako se računaju svi meseci, manje od 0,01 stepen Celzijusa od prethodnog rekorda u avguštu 2023 (20,98 stepeni Celzijusa). Ova godina počinje novim rekordno toplim msecom. rekla je Samanta Bardžes, pomoćnica šefa za službu za klimatske promene Kopernikusa, dodajući da je brzo smanjenje emisija gasa sa efektom staklene bašte jedini način da se zaustavi rast svetskih temperatura.
Sredinom januara Svetska meteorološka agencija i Američka agencija za posmatranje okeana i atmosfere (NOAA) su upozorili da bi 2024. mogla da obori rekorde zabeležene prethodne godine.
(J.N./EURACTIV.rs)