Koliko je potencijalno opasno topljenje leda na Arktiku u geopolitičkom smislu? Stručnjaci smatraju da klimatske promene mogu biti uvod u treći svetski rat.
Sva mišljenja u ovoj kolumni odražavaju stavove autora, a ne EURACTIV medijske mreže
Zemlje NATO-a pripremaju svoje građane za sledeći globalni sukob između velikih sila. Nekada nezamisliva, ideja o trećem svetskom ratu izgleda bliža nego ikad, piše Mauricio Geri, bivši analitičar NATO-a za Bliski istok i Severnu Afriku (MENA) i pomorsku bezbednost u proširenom Mediteranu. Geri je radio je istraživanja za različite istraživačke grupe, uključujući Karterov centar, Vašingtonski institut za bliskoistočnu politiku i Informacioni centar Evrozaliva.
Prvi hitac ispalio je admiral Rob Bauer, predsednik vojnog komiteta NATO-a i najviši vojni oficir u alijansi, koji je upozorio da će, pošto će Rusija napasti Zapad u narednih 20 godina, morati da se mobiliše veliki broj civila.
Nekoliko drugih lidera NATO-a je podržalo ovaj stav.
Šef britanske vojske zahtevao je da se Britanci regrutuju u „građansku vojsku" koja može da vodi kopneni rat sa Rusijom.
Šef švedskih oružanih snaga je izjavio da se svi Šveđani moraju "pripremiti za rat".
Nemački političari i vojni lideri razgovarali su o mogućnosti vraćanja obaveznog služenja vojnog roka.
Ipak, niko od ovih vojnih zvaničnika ili političkih lidera nije spomenuo "slona u sobi" -najkritičnija tačka za rat sa Rusijom su klimatske promene.
Tokom naredne dve decenije, kada će klimatske promene izazvati povlačenje morskog leda na Arktiku, verovatnoća da će ruska invazija dominirati regionom, koji sadrži neke od najvećih svetskih neiskorišćenih resursa minerala i fosilnih goriva, dramatično će porasti. Takva arktička invazija bi naterala NATO da deluje, što bi verovatno dovelo do velikog globalnog sukoba.
Trenutno je ruska invazija na Ukrajinu privukla najviše pažnje kao polazna tačka za širi napad na Evropu. Ipak, političari ne uspevaju da adekvatno spoje sve delove slagalice.
Fokusiranje na rat u Ukrajini i potreba da se regrutuju vojske je zavoj za razorni scenario globalnog sukoba koji bi se mogao izbeći.
To znači da se borite sa najvećim neprijateljem od svih.
NATO je odavno prepoznao kako klimatske promene predstavljaju „pojačivač pretnje" za tradicionalna bezbednosna pitanja.
Nekoliko studija NATO-a upozorilo je da se, kako se klima menja brže nego što se ranije mislilo, opasnost od vojne konfrontacije na Arktiku ubrzano povećava.
Sa obilnim prirodnim resursima Arktika, njegovom idealnom strateškom lokacijom i ogromnim potencijalom da otvori nove brze rute za pomorsku trgovinu, Rusija je pakleno spremna da kontroliše region.
Kako pogoršanje klimatskih promena topi sve više leda na Arktiku, otvorili su se morski putevi i nove mogućnosti za istraživanje i vađenje resursa. Sve brže topljenje Arktika povećalo je vojni otisak Rusije i geopolitički uticaj širom regiona.
Putin vidi rusku dominaciju na Arktiku kao ključnu za ekonomski opstanak njegovog režima u narednih 30 godina.
Veruje se da ruski Arktik drži do 95% ruskih rezervi gasa i 60% ruskih rezervi nafte, ali još uvek neistražene.
Ipak, u situaciji rastućih zapadnih sankcija i međunarodne izolacije, otvaranje pristupa arktičkim resursima, na koje delimično polažu pravo i druge sile NATO-a, moglo bi da izazove borbu za teritorijalnu dominaciju.
Svaka velika vojna operacija Rusije za zauzimanje Arktika izazvala bi sukob bez presedana sa NATO-om i to bi moglo zapaliti bure baruta.
Da bi smanjile rizik od takvog rata sa Rusijom, zemlje NATO-a treba da daju prioritet klimatskim akcijama.
Dok je tradicionalna vojna spremnost neophodna, a demonstriranje da su kombinovane snage NATO-a spremne i voljne da se odupru ruskim snagama u dugotrajnom kopnenom ratu, vlade zemalja članica NATO-a moraju se fokusirati na veća ulaganja na prevenciju.
To znači usvajanje ratnog stila mobilizacije upravo sada za borbu protiv klimatskih promena.
NATO je označio klimatske promene kao odlučujući izazov našeg vremena i posvećen je tome da postane vodeća međunarodna organizacija za klimu i bezbednost.
Ipak, nakon značajnog globalnog klimatskog sporazuma COP28 o „prelasku sa fosilnih goriva", poznatog kao „Konsenzus UAE", NATO treba da poveća svoje klimatske ambicije proporcionalno kako bi sprečio najgore klimatske rizike.
Kao što je predsednik COP28 Sultan Al Jaber rekao nakon samita UN „Sporazum je dobar onoliko koliko je dobra njegova implementacija", moramo preduzeti korake neophodne da ovaj sporazum pretvorimo u opipljivu akciju.
Zato ciljevi NATO-a za dobrovoljno smanjenje emisija nisu dovoljni.
Umesto toga, potrebne su nam armije NATO-a da se obavežu na obavezne ciljeve. A to bi trebalo da uključi i prekretnički sporazum COP28 o utrostručenju obnovljive energije do 2030. godine.
Integrisanje ciljeva COP28 u klimatski akcioni plan NATO-a imaće izuzetan uspeh samo zato što je naporan pregovarački posao već obavljen na prošlogodišnjem samitu UN o klimi.
Pošto su države članice NATO-a već među 198 zemalja koje su potpisale obećanja na COP28, sledeći korak je da rukovodstvo NATO-a pretvori obećanja u konkretnu akciju.
Ipak, NATO bi trebalo da ide još dalje od ovoga.
Mnogi naučnici upozoravaju da opasne klimatske promene, uključujući nestanak arktičkog morskog leda, mogu biti gotovo neizbežne čak i uz radikalno smanjenje emisija.
Pored ovakvih smanjenja, zemlje NATO-a će možda morati da razmotre najsigurnija geoinženjerska rešenja kako bi usporile ili možda čak preokrenule topljenje Arktika.
Za to je potreban program istraživanja kraha odobren na najvišim nivoima.
Jer ako NATO ne uspe da odgovori na klimatsku vanrednu situaciju sa hitnošću koju zaslužuje, onda bismo se mogli suočiti ne samo sa katastrofalnim globalnim ratom sa Rusijom, već sa potencijalno nenastanjivom planetom na kojoj niko nije siguran.
(M.A./EURACTIV.rs)