Najnovije istraživanje pokazalo je da su Amerikanci zabrinuti zbog globalnog zagrevanja. Sa predstojećim predsedničkim izborima, pitanje klimatskih promena može postati ključno pitanje koje utiče na izborne odluke

Istraživači sa Univerziteta "Yale", članovi programa "Climate Change Communication" analizirali su trendove u javnom mnjenju tokom više od jedne decenije, a rezultati ukazuju na pozitivan pomak u svesti o ovoj globalnoj pretnji.

Istraživanje, obuhvativši sve savezne države, pokazalo je da je veći deo američke javnosti sada saglasan s činjenicom da se Zemlja zagreva. Ovi trendovi nisu ograničeni na demokratski orijentisane države, već su se primetno pojačali i u konzervativnim uporištima, uključujući Teksas, Severnu Karolinu i Indijanu.

Doktor Dženifer Marlon, vođa istraživačkog tima, ističe da je ohrabrujuće videti porast svesti čak i u konzervativnim državama. Rezultati dolaze u trenutku kada se zemlja priprema za predsedničke izbore, dodajući dodatnu važnost pitanju klimatskih promena u političkom dijalogu.

Iako većina Amerikanaca prepoznaje globalno zagrevanje, podeljenost ostaje kada su u pitanju uzroci ovog fenomena. Iako postoji naučni konsenzus o tome da su ljudske aktivnosti, poput sagorevanja fosilnih goriva, ključni pokretači klimatskih promena, javnost nije u potpunosti saglasna. Samo 58 posto Amerikanaca deli ovu zaključak, pokazujući potrebu za daljim obrazovanjem i informisanjem.

Podaci takođe ukazuju na varijacije u podršci klimatskim politikama širom zemlje. Iako je porast podrške zabeležen u mnogim saveznim državama, postoje razlike u prihvatanju mera poput poreskih olakšica za solarne panele i energetski efikasna vozila.

Nedavna studija istraživača sa Univerziteta Kolorado Boulder pokazala je da oko dve trećine glasača klimatske promene ocenjuje kao važno pitanje. Taj broj se poklapao sa rezultatima izlaznih anketa NBC News.

Od 67 odsto glasača koji su rekli da su zabrinuti zbog klimatskih promena, 77 odsto njih je glasalo za predsednika Džoa Bajdena 2020. godine, navodi se u izveštaju.

"Možda su klimatske promene za neke glasače postale lakmus test. Klimatske promene možda i nisu najvažnije pitanje za neke birače, ali dokazi za to su toliko jaki da ako vide kandidata koji poriče to pitanje, onda možda pomisle mogu li da veruju ovom kandidatu", rekao je Metju Berdžes, docent za studije životne sredine na CU Boulderu i jedan od istraživača studije. 

Berdžesov rad procenjuje da se oko 2,4 miliona glasača opredelilo za Džoa Bajdena umesto Donalda Trampa 2020. na osnovu klimatskih promena, što je verovatno dovoljno da je Trampa koštalo njegove kandidature za reizbor.

Tramp je bio glasan u svom poricanju nauke o klimi, više puta nazivajući globalno zagrevanje "prevarom". Niki Hejli priznala je da su klimatske promene stvarne i uzrokovane ljudskim aktivnostima, ali je takođe rekla i ulogu koju je igrala kao ambasadorka Ujedinjenih nacija u povlačenju Sjedinjenih Država iz klime u Parizu 2015. sporazum pod Trampovom administracijom.

Sa predstojećim predsedničkim izborima, pitanje klimatskih promena može postati ključno pitanje koje utiče na izborne odluke. S obzirom na promenljivu političku scenu, jasno je da se stavovi prema ovom pitanju razvijaju, ali ostaje neizvesno kako će se oni odraziti na izborni rezultat u novembru.

(J.N./EURACTIV.rs)