Uprkos tome što pojedina tržišta, poput Kine ili Norveške, već imaju udeo električnih vozila veći od 30 posto u Evropi se suočavamo s izazovima
Uprkos ambicioznim planovima Evropske unije da do 2035. postepeno ukine prodaju novih vozila s klasičnim motorima, trenutno stanje na tržištu električnih automobila ukazuje na mogući zastoj.
Predsednik Tojote, Akio Tojoda, sumnja u ostvarivost ovog cilja, predviđajući da će električna vozila dosegnuti samo 30 posto tržišnog udela, dok će hibridi, vozila na vodonik i benzinski automobili zadržati svoju relevantnost.
Uprkos tome što pojedina tržišta, poput Kine ili Norveške, već imaju udeo električnih vozila veći od 30 posto u Evropi se suočavamo s izazovima. Potrošači su obeshrabreni nedostatkom pouzdane infrastrukture za punjenje, visokim cenama električnih vozila i smanjenjem subvencija.
Velika Britanija, koja je inicijalno bila ambicioznija, već je odložila planiranu zabranu proizvodnje i prodaje novih benzinskih i dizelskih modela za pet godina do 2035. Slično, Italija najavljuje rekordne podsticaje od preko 13.000 evra, dok istovremeno čelnici automobilskih kompanija izražavaju nezadovoljstvo i pokušavaju sabotirati ove planove.
Situacija u Evropi je zabrinjavajuća, s nedostatkom pouzdane infrastrukture za punjenje koja obeshrabruje potrošače, visokim cenama električnih vozila te ukidanjem subvencija. Pitanje je da li će Evropska unija moći ostvariti svoj cilj do 2035. ili će biti primorana revidirati svoje planove pred izazovima koji se trenutno javljaju na putu ka elektromobilnosti.
Finansijski direktor Poršea Luk Meške tvrdi da bi evropski plan da postepeno ukine prodaju novih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem do 2035. godine mogao biti odložen.
"U ovom trenutku postoji mnogo debata o kraju motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Mislim da bi ta odluka mogla biti odložena", rekao je Meške u Singapuru, preneo je Blumberg.
Usporavanje narudžbi električnih vozila dovodi u pitanje nameru Evropske unije da ukine klasične automobile. Plan Unije bio je jedan od najambicioznijih napora da se smanji emisija ugljenika. Kupci u Evropi su obeshrabreni nedostatkom pouzdanih mreža za punjenje, uporno visokim cenama i ukidanjem podsticaja za električna vozila, ističe Blumberg. Velika Britanija je već odložila planiranu zabranu novih benzinskih i dizel modela za pet godina, do 2035. godine.
"Dok proizvođači premijum i luksuznih električnih vozila mogu da funkcionišu bez subvencija, njihovo ukidanje je pogrešan korak za donji deo tržišta", rekao je Meške, koji je dao izjavu na marginama predstavljanja Poršeovog dugo odlaganog električnog SUV-a.
Objasnio je da je neophodno videti koliko je strma kriva rasta u narednim godinama. Ako se nastavi trenutna situacija sa izvesnim oklevanjem da se kupuju električni automobili u Evropi, onda će se možda subvencije vratiti.
Prošle godine, neposredno pre nego što je EU usvojila plan za postepeno ukidanje novih vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, Nemačka je odbila da podrži taj potez. Nemci su zahtevali da Brisel zaštiti i vozila koja koriste e-goriva, tehnologiju koju podržava Porše, koji je jedan od investitora u fabriku e-goriva vrednu 260 miliona dolara u Čileu.
(J.N./EURACTIV.rs)