Nova studija pokazuje da je klimatska kriza izazvana ljudskim delovanjem smanjila sneg u većem delu Severne hemisfere u poslednjih 40 godina, ugrožavajući ključne vodne resurse za milione ljudi.
Nove studije pokazuju da sneg nestaje kako se planeta zagreva, pa je poslednjih godina primetno da veliki broj država koje su navikle na velike snežne pokrivače sada zime češće provodi pod kišama.
Nova studija objavljena u sredu pokazuje da je klimatska kriza izazvana ljudskim delovanjem smanjila sneg u većem delu Severne hemisfere u poslednjih 40 godina, ugrožavajući ključne vodne resurse za milione ljudi.
Studija koju su sproveli istraživači sa Dartmouth koledža u časopisu Nature, pruža širu sliku - klimatske promene su uzrokovale značajan pad snega u severnom delu sveta od 1980-ih. Područja na jugozapadu i severoistoku SAD, kao i centralna i istočna Evropa, doživele su najveće opadanje snega povezano sa globalnim zagrevanjem, od 10% do 20% svake decenije, piše CNN.
"Jasno je da su klimatske promene imale negativan uticaj na sneg i vodu. I svaki dodatni stepen zagrevanja oduzeće vam sve veći deo snabdevanja vodom putem snega", rekao je Aleksander Gotlib, prvi autor studije i doktorski student na Dartmout koledžu.
Manje snega znači manje vode za snabdevanje
Istraživači su otkrili da gubitak snega ubrzava kada se prosečne zimske temperature na određenoj lokaciji podignu iznad - 8 stepeni Celzijusa, tačke koju nazivaju "stena gubitka snega". Nakon toga, gubitak snega se ubrzava čak i uz skromno povećanje temperature.
To je ogroman problem za zajednice koje zavise od snega za vodu. Mnogi vodeni resursi širom sveta već su ugroženi klimatskim promenama zbog suše i toplotnih talasa koji postaju češći i intenzivniji. Kako se planeta nastavlja zagrevati, studija je otkrila da će mnoga visoko naseljena područja koja se oslanjaju na sneg doživeti povećane gubitke dostupnosti vode u narednih nekoliko decenija.
"Kada imate režim koji prelazi iz onog koji više nije dominantan snegom tokom zime, već je dominantan kišom, imate situaciju u kojoj možete imati rezervoare napola punim ili manje. Onda pitanje postaje 'pa, da li ćemo imati kišnu prolećnu sezonu?' da nadoknadimo povlačenje vode iz mesta nizvodno", rekao je Džastin Mankin, stariji autor studije i vanredni profesor geografije na Dartmouthu, za CNN.
Takođe su analizirali slivove reka kako bi izmerili koliko je snabdevanje vodom snega opalo. Studija je pronašla opadajući trend snega u 82 od 169 glavnih slivova Severne hemisfere, uključujući reku Kolorado u SAD i reku Dunav u Evropi, pri čemu je 31 od njih jasno pokazalo otiske ljudski izazvanih klimatskih promena.
"Većina svetskih ljudi živi u slivovima reka koji su na ovom prepadu da padnu sa ubrzanog stena gubitka snega, pri čemu svaki dodatni stepen zagrevanja znači sve veći i veći gubitak snega", rekao je Mankin.
Da bi došli do svojih zaključaka, istraživači su posebno analizirali opadanje snega u martu od 1981. do 2020. godine, jer pruža "pogodan sažetak celokupnih zimskih uslova", rekao je Mankin. On je primetio da količina snega na zemlji u martu pokazuje kakvi su bili zimski uslovi te sezone pre nego što proleće otvori rezervoar koji polako otiče nizvodno snabdevajući vodom domaćinstva i poljoprivredu.
"Martovski sneg je simboličan za sve što se dogodilo tokom zime, i mi testiramo osetljivost tog merenja", rekao je Mankin.
Dve uzastopne godine sa manje snega u zapadnom delu SAD-a već su pružile uvid u to kako bi buduće zime i proleća mogla izgledati u mnogim delovima Severne hemisfere, od nezapamćenih nestašica vode do pogoršanja požara, rekao je Mankin.
Sneg takođe pomaže u sprečavanju požara ili može smanjiti njihovu intenzitet. Za razliku od kiše, koja može brzo oticati, sneg se polako topi tokom vremena i može pružiti spor i postojan oslobađanje vode u zemlju, čime se smanjuje verovatnoća paljenja i pruža manje goriva za širenje požara.
Manjak snega takođe nosi značajan teret za mesta koja se oslanjaju na zimske rekreativne aktivnosti, poput skijanja i snowboardinga, kao ključnih ekonomskih pokretača. Mnogi ski centri na severnoj hemisferi već se suočavaju sa takvim izazovima, sada se često oslanjajući na topove za sneg kako bi obezbedili dovoljno snega da održe poslovanje. Neki regioni prilaze temperaturnim pragovima koji će učiniti čak i veštački napravljen sneg neodrživim.
Mona Hemmati, postdoktorska istraživačica na Kolumbijskoj klimatskoj školi, koja nije bila uključena u studiju, rekla je da istraživanje pruža "ubedljive dokaze" o tome kako ljudski uzrokovane klimatske promene utiču na obrasce snega.
"Ono što ovu studiju čini revolucionarnom je njen pristup izolaciji efekata antropogenih klimatskih promena od prirodne klimatske varijabilnosti", rekla je Hemati za CNN.
Objasnila je da ovo istraživanje služi kao ključno podsećanje na eskalirajuće uticaje klimatskih promena i imperativ za hitno i zajedničko delovanje kako bismo se nosili sa ovim globalnim izazovom.
(J.N./EURACTIV.rs)