Nekoliko studija je ukazalo na to da bi mogle postati jače jer klimatske promene menjaju mlazne struje i grmljavinske oluje. Prema jednoj studiji, od 2050. do 2080. nemirni letovi postaće uobičajeni kao umerene turbulencije

"Turbulencija u čistom vazduhu je potpuno nevidljiva, kao što samo ime kaže, pa nema veze sa letenjem kroz oluju... Pojavljuje se niotkuda, često bez upozorenja i pojava je sve češća. U čistom vazduhu uzrokovana je nestabilnošću u mlaznom toku, što se povećava kako se atmosfera zagreva", rekao je on, prenosi yaleclimateconnections.org.

U nedavnom istraživanju, njegov tim je otkrio da se tokom poslednjih 40 godina ozbiljna turbulencija iznad Severnog Atlantika povećala za više od 50 posto. Naučnici očekuju da će ovakva vrsta turbulencije postati još češća kako se globalno zagrevanje nastavlja.

Studija je analizirala podatke prikupljene između 1979. i 2020. i otkrila značajno povećanje turbulencija u čistom vazduhu, a za glavni razlog navode klimatske promene, preneo je Reader’s Digest prošle godine.

Stalno rastuća količina toplog vazduha zbog emisije ugljen dioksida pratila je stopu povećanja turbulencija u čistom vazduhu. Taj topli vazduh diže se u mlazni tok, stvarajući vetar koji uzrokuje turbulencije u čistom vazduhu.

"Klimatske promene imaju značajan uticaj na učestalost vazdušnih turbulencija zbog češćih slučajeva vrlo nestabilnog vazduha," rekao je naučnik Dan Bab.

Delom je to zbog vremena kada je mlazna struja jača, ali takođe se javlja na frontalnoj granici, gde se susreću tople i hladne struje. Kao rezultat toga, kaže on, područja duž frontalne granice mogu doživeti jake grmljavinske oluje s velikom kišom, vetrovima i turbulencijama.

Nekoliko studija je ukazalo na to da bi turbulencije mogle postati učestalije i imati veći intenzitet jer klimatske promene menjaju mlazne struje i grmljavinske oluje. Prema jednoj studiji, od 2050. do 2080. zimske jake turbulencije u čistom vazduhu postaće jednako uobičajene kao umerene turbulencije.

(J.N./EURACTIV.rs)