Životna sredina

UTICAJ IRVASA NA KLIMATSKE PROMENE: Kako naizgled obična šetnja ovih životinja ima ulogu u spasavanju planete?

Tokom toplijih meseci, irvasi slobodno lutaju zaleđenim, arktičkim krajolicima i preživaju sve biljke na koje naiđu, a hraneći se oni sprečavaju rast žbunja, što je u slučaju regiona Artika veoma korisno

Izvor: Printscreen/Youtube/BBC news

Rečenica "irvasi imaju ozbiljnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena" možda bi izazvala podsmeh pre nego što bi se neko ozbiljno zamislio nad njom, ali naučne studije pokazuju da ovi "Deda Mrazovi pomoćnici" zapravo štite fragilne ekosisteme kojima su okruženi, i to ni manje ni više nego zadovoljavajući svoju potrebu za hranom.

Naime, tokom toplijih meseci, irvasi slobodno lutaju zaleđenim, arktičkim krajolicima i preživaju sve biljke na koje naiđu, a hraneći se oni sprečavaju rast žbunja. Iako viša i drvenastija vegetacija zvuči kao poželjna stvar, kada je region Arktika u pitanju situacija je drugačija. Naime, ovde proces tzv. pogrmljavanja terena može da izbriše drevne pejzaže koje karakterišu otvorene, borealne šume i tundre bez drveća.

I ne samo to, već veća, žbunolika vegetacija zarobljava više toplote koja suštinski ubrzava topljenje arktičkog permafrosta, a u kojem su uskladištene ogromne količine ugljenika, piše Klima101.

Ovo ima dalekosežne posledice - otapanje predela večitog snega i leda dovelo bi do oslobađanja velikih količina gasa koji zagreva atmosferu, a samim tim i do daljeg porasta temperature.

Međutim, irvasi ne mogu u potpunosti da obuzdaju pogrmljavanje Arktika, već samo da uspore proces koji klimatske promene, sa druge strane, ubrzavaju. Kako se navodi u naučnim radovima, više temperature i duža sezona rasta biljaka u arktičkom regionu pogoduju žbunju i višoj vegetaciji. Ali u njihovom širenju Arktikom mogu donekle da ih osujete junaci današnje priče.

To se već desilo na poluostrvu Jamal, pokazuju satelitski snimci. U ovoj oblasti na severozapadu Sibira populacija irvasa se od 1986. do 2016. uvećala za 75%, a vegetacija je ostala stabilna bez obzira na rastuće letnje temperature.

"Naši rezultati upućuju na to da je povećani pritisak velikih biljojeda kompenzovao zagrevanje poluostrva, zaustavljajući ‘pogrmljavanje’ područja", navode autori studije.

S tim na umu, oni zaključuju da bi strateško gajenje polupripitomljenih irvasa, što je uobičajena praksa širom Evroazijskog Arktika, mogla da predstavlja efikasnu strategiju upravljanja životnom sredinom na prostorima koji se zagrevaju oko četiri puta brže od ostatka sveta.

(J.N./EURACTIV.rs)