Životna sredina

KINA DOSTIGLA "TAČKU KLJUČANJA": Prva na svetu osetila žestoku krizu, ugrožena bezbednost hrane

Tokom prethodne godine stizali su izveštaji o smrti životinja na farmama, usled visokih temperatura, dok su polja pšenice u centralnom delu Kine bila poplavljena usled jakih kiša, izazivajući zabrinutost za bezbednost hrane

Izvor: EURACTIV/Jelena Nikolić

Kina je imala najtopliju godinu ikada zabeleženu 2023. godine, izvestili su državni mediji, dok se "najveći zagađivač sveta" suočavao s nizom nemilosrdnih talasa vrućine i drugih ekstremnih vremenskih događaja pokrenutih ljudski izazvanom klimatskom krizom.

Dnevni i mesečni temperaturni rekordi su padali kako je godina odmicala, dok se zemlja borila s talasima vrućine, koje su vlasti navele da su stigle ranije i bile raširenije i ekstremnije nego ranijih godina.

Toplotni talas u Kini potvrdio je tvrdnje da će 2023. službeno biti najtoplija godina "ikad zabeležena", kao kombinacija efekata El Njinja i klimatskih promena. Prosečna temperatura u Kini prošle godine iznosila je 10,7 stepeni Celzijusa, najviša od početka evidencije 1961. godine, prema Nacionalnom centru za klimu, izvestila je državna novinska agencija Xinhua. To ruši prethodni rekord od 10,5°C postavljen 2021. godine.

Širom zemlje, 127 meteoroloških stanica zabeležile su najviše dnevne temperature ikada, izvestio je državni list Čajna Dejli. Najviša od tih temperatura bila je 52,2°C 16. jula u gradu Sanpu u Turpanu, dalekom zapadnom regionu Ksinjiang.

Produžena i uporna vrućina uticala je na stotine miliona ljudi i stavila ogroman pritisak na energetsku mrežu zemlje. U julu je korporacija Čajna Enerdži Investment, jedan od najvećih proizvođača električne energije iz termoelektrana na ugalj, saopštila da je obim proizvedene električne energije dostigao rekordne dnevne vrednosti.

Izvor: Printscreen/Youtube/Sky News

Takođe su stigli izveštaji o smrti životinja na farmama (svinje, zečeve i ribe), usled visokih temperatura, dok su polja pšenice u centralnom delu Kine bila poplavljena usled jakih kiša, izazivajući zabrinutost za bezbednost hrane u drugoj najvećoj svetskoj ekonomiji.

Slična priča odvijala se širom sveta 2023. godine, s nizom smrtonosnih talasa vrućine i izuzetnih rekordnih temperatura koje su zahvatile nekoliko kontinenata, dok je nezapamćena toplota okeana obavila veći deo planete.

Analiza Klimatske službe EU Copernicus otkrila je da će globalna temperatura 2023. biti viša od 1,4 stepena Celzijusa u odnosu na preindustrijske nivoe - blizu praga od 1,5 stepena u Pariskom klimatskom sporazumu, iznad kojeg naučnici kažu da će ljudi i ekosistemi teško prilagoditi.

S druge strane, Kina je takođe zabeležila svoju najnižu ikada izmerenu temperaturu prošle godine 22. januara, kada je grad Džintao u provinciji Heilongdžiang na severoistoku pao na -53°C.

U decembru je prestonica Peking zabeležila svoj najduži talas hladnoće od početka evidencije 1951. godine, dok su se negativne temperature protezale do granice kapaciteta grejanja nekih gradova u severnom delu Kine.

Izvor: YouTube/TRT World/Screenshot

Izuzetne vremenske prilike u Kini takođe su dovele do nekih od najtežih padavina u decenijama, s poplavama koje su donosile uništenje životima miliona ljudi i prouzrokovale milijarde dolara štete.

Ukupno 55 nacionalnih meteoroloških stanica zabeležilo je najveće dnevne padavine u 2023. godini, prema Nacionalnom centru za klimu.

Tajfun Doksuri pogodio je jugoistočnu provinciju Fudžian 28. jula, donoseći kiše koje su natopile Hebei, provinciju sa 75 miliona stanovnika, i susedne gradove Peking i Tiandžin. Poplave u tim regionima odnele su živote 30 ljudi, raselile više od milion, odnele kuće, mostove i auto-puteve, prema kineskim vlastima.

Oluja je takođe donela najveće padavine koje je Peking doživeo u poslednjih 140 godina, predstavljajući značajan test za sposobnost regiona da se nosi s ekstremnim vremenom koje stručnjaci upozoravaju da će postati češće s klimatskim promenama.

Naučnici jasno ukazuju da klimatska kriza uzrokuje ekstremne vremenske događaje, poput talasa vrućine, oluja i obilnih padavina, češćim i intenzivnijim, te će nastaviti postajati češći i ozbiljniji kako se planeta zagreva dok ljudi troše više fosilnih goriva.

Kina je najveći zagađivač na svetu, čineći gotovo 30 posto globalnih emisija i odgovarajući za više od polovine globalne potražnje za ugljem, prema Međunarodnoj agenciji za energiju. Svetska banka je rekla da bez uspešnog smanjenja emisija gasova s efektom staklene bašte i prelaska na čistu energiju od strane Kine, svetu će biti teško postići svoje klimatske ciljeve.

Ova zemlja ubrzano povećava proizvodnju održive energij i ide prema tome da do 2025. godine duplira kapacitete vetra i solarnih elektrana i postigne ciljeve za čistu energiju do 2030. godine, kako je navedeno u izveštaju iz juna.

U novembru je Kina obećala značajan porast obnovljive energije zajedno sa Sjedinjenim Američkim Državama, radi smanjenja emisija gasova staklene bašte. Zemlja je takođe igrala ključnu ulogu u pregovorima o klimi na samitu COP28 u Dubaiju u decembru, gde je doneta nezapamćena odluka o prelasku s fosilnih goriva.

Međutim, Kina nije potpisala zvanični sporazum o trostrukom povećanju kapaciteta obnovljive energije i udvostručenju energetske efikasnosti do 2030. godine, prema informacijama iz Carbon Brief.

(J.N./EURACTIV.rs)