Srbija je sa prečišćenih 14,7% otpadnih voda, sa najmanje sekundarnim tretmanom prečišćavanja, na samom začelju liste evropskih zemalja, preneo je NALED
Od Srbije manju količinu otpadnih voda prečišćava jedino Malta, a prosek članica Evropske unije (EU) iznosi 80,8%, objavljeno je u Biltenu NALED-a, prenosi eKapija.
Kako je navedeno, vodeći se podacima Eurostata, NALED je ovu statistiku uvrstio kao jednu od polaznih tačaka u svojoj novoj Studiji o dijagnostici stanja upravljanja otpadnim vodama u Srbiji. Tako su prvi put, uz podršku ekspertskog tima kompanije Dvoper, na jednom mestu navedeni svi podaci o stanju i planovima upravljanja vodama.
Inače, zakonodavstvo koji se tiče Direktive o vodama jedno od najzahtevnijih za zemlje koje su u fazi pridruživanja EU.
Osim velikih ulaganja, problem je i to što je briga o otpadnim vodama podeljena na nekoliko ministarstava.
Direktor za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović kazao je da prema aktuelnoj uredbi, pravna lica će pitanje otpadnih voda morati da reše u naredne dve godine, dok je za lokalne samouprave ostavljen previše dug rok do 2040.
"Mi smo u okviru studije izradili mapu koja pokazuje da u Srbiji postoji 54 postrojenja za preradu otpadnih voda, od kojih 12 nije uopšte u funkciji, a prosečna starost svih postrojenja je 22 godine" kazao je Krstović.
Prema njegovim rečima, novija postrojenja imaju Bačka Topola, Leskovac, Kruševac, Vranje, Raška, Šabac i oni mogu biti primeri za ono što Srbiju čeka u budućnosti.
Kako kaže, Studijom je identifikovano da je u planu izgradnja 140 postrojenja, a najveći broj pokriven je srpsko-kineskim projektom Čista Srbija, dok se ostali finansiraju iz programa KfW-a, EU fondova, kredita EBRD-a i sopstvenih budžeta.
Iako, kako navodi, veliki broj pokrenutih projekata ohrabruje, on podseća da se za 81 odsto ne zna još uvek kakvu će tehnologiju imati, što govori da su svi tek u ranoj fazi, a proces izgradnje i puštanja u rad može trajati godinama.
Krstović je naglasio da izgradnji postrojenja mora da prethodi izgradnja kanalizacione mreže, na koju je priključeno svega 67 odsto stanovništva u Srbiji, što znači da trećina domaćinstava i dalje koristi septičke jame kao jedinu zamenu za otpremanje otpadnih voda.
"Prema proceni Studije, potrebno je uložiti 4,2 mlrd EUR u kanalizaciju i 1,3 mlrd EUR za postrojenja za prečišćavanje voda. Prema procenama, mi imamo oko tri miliona septičkih jama, a neadekvatno čišćenje i zanemarivanje može da ostavi opasne i trajne posledice po životnu sredinu" napominje on i ističe da NALED predlaže da se već ove godine unapredi koordinacija svih učesnika u postupku projektovanja i izgradnje kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i formira Centar za obuku kadrova za upravljanje i održavanje velikog broja planiranih objekata.
U Studiji se navodi i upravljanje muljem koji nastane u procesu prečišćavanja otpadnih voda.
Iskustvo EU, u kojoj se generiše oko 8,7 miliona tona ove suve materije, svedok je da se ona koristi na različite načine od primene u poljoprivredi do proizvodnje biogasa i električne energije, jedan deo ide na spaljivanje, a najmanji procenat završi na sanitarnim deponijama.
U Srbiji trenutno mulj uglavnom završava na smetilištima. To dodatno opterećuje već prepune lokacije za odlaganje otpada.
(M.A./EUTACTIV.rs)