Iako vlada mišljenje da krupovinom prirodnog drveta štitimo životnu sredinu, pesticidi i herbicidi koji se koriste na plantažama zapravo zagađuju prirodu
Da li kupiti plastičnu jelku ili se tokom praznika opredeliti za "tradicionalno" prirodno drvo, unapređujući time lokalne farme? Ova dilema je postala sastavni deo praznične atmosfere, dok svako od nas razmišlja o ekološkom uticaju svog izbora. Ova "eko-etika" bliska je i mnogima u Parku prirode Morvan, gde raste više od milion božićnih jelki za tržište svake godine, što ovaj region čini najvećim proizvođačem u Francuskoj.
Ali, za svakog meštana koji se raduje novcu i poslovima koje donose jelke, postoji još jedan koji se žali na njihov uticaj na prirodnu sredinu. Samo mali procenat zasada jelki je na organskim linijama i većina zavisi od primene hemijskih tretmana. A, ako se svakako radi na smanjenju upotrebe herbicida i pesticida, niko ozbiljno ne osporava njihovo negativno dejstvo, piše BBC.
"Proizvodnja jelki, zbog upotrebe hemijskih herbicida, može imati uticaja na vodne resurse. Zbog toga se radi na tome da se uticaj ove aktivnosti maksimalno smanji, i učini kompatibilnom sa visokokvalitetnom vodom", navodi se na sajtu parka.
Mjurijel Andre, lokalna farmerka i aktivistkinja, pokazala je novinarima "tipičnu malu plantažu na padini u blizini njene kuće".
Polje koje se nekada koristilo za ispašu sada sadrži oko 20.000 sadnica. Oko spoljnog dela plantaže trava i korov rastu u izobilju, ali ispod malih stabala nema ničega - samo zemlja i komadići mrtve vegetacije.
"To je od herbicida, koje prskaju kako bi sprečili bilo koju biljku koja bi mogla da ponudi konkurenciju drveću.Onda su tu pesticidi za insekte i fungicidi za parazite. To je monokultura koja ubija biodiverzitet i ispira hemikalije u naše reke", kaže ona.
Savesna farmerka kaže da nema ništa protiv božićnih jelki, da i sama ima lepa sećanja kad ih je ukrašavala kao devojčica, ali su se vremena promenila.
"Živimo kroz ekološku tranziciju. Sve što zagađuje mora da prestane. Ljudi u gradovima su prevareni marketingom koji im govori da su jelke 'prirodne' - kao da su sve iz neke čarobne šume. Realnost je da je to oblik intenzivne poljoprivrede," dodala je.
Nisu samo aktivisti za zaštitu životne sredine ti koji dovode u pitanje etiku božićnih jelki. Francuski potrošači su takođe sve više radoznali u vezi sa poreklom svojih Nordmana i Epicea. Da li je odgovorno, pitaju se, ubrzati pronalaženje miliona stabala beba samo da se ona poseku i drže u dnevnim sobama možda dve nedelje?
U razgovoru sa prolaznicima u blizini jednog dobavljača drveća u centru Pariza, svi ispitanici su se složili da je životna sredina sada važan faktor u njihovom izboru. Neki su rekli da su definitivno prestali da ih kupuju. Za druge je to bila dilema. Iako su prepoznali uticaj plantaža na životnu sredinu, pitali su se da li je uvoz plastičnog drveta iz Kine zaista bolja alternativa. Malo njih je razmišljalo o zelenim alternativama kao što su drvene skulpture ili sklopovi kućne izrade.
U kompaniji Naudet u Plančezu, koja se bavi uzgojem jelki od 1956. godine, priznaju da se u prošlosti malo pažnje poklanjalo problemima herbicida. Ali to se, kažu, promenilo.
"Sve kritike koje dobijamo zasnovane su na potpunom nepoznavanju naše današnje prakse. Ulažemo ogromne napore da smanjimo upotrebu hemikalija, a na našim plantažama danas možete videti da postoji mnogo biodiverziteta", rekao je generalni direktor Martin Naudet.
Na jednoj obližnjoj plantaži, vide se redovi drveća gde je trava zaista izgledala bogata i obilna. Na drugoj njivi eksperimentisali su sa setvom heljde (sarazina) između redova, koja služi kao prirodni suzbijač korova.
Martin Naudet ističe da se samo 1% održivog poljoprivrednog zemljišta u Morvanu daje jelkama. U ogromnom prostranstvu brda i šuma, plantaže su samo mali deo pejzaža.
Ali, ostaje činjenica da praktično nijedna proizvodnja božićnog drvca nije bez hemikalija, što je potvrdio i Naudet, koji je rekao da su ljudi pokušali, ali se takvo drveće ne prodaje jer je "preskupo i ne izgleda dobro".
(J.N./EURACTIV.rs)