Cilj EU je smanjenje tih emisija za 55 odsto, ali prema proceni, predložene mere će rezultirati smanjenjem od samo 51 odsto, što može ugroziti ostvarenje pravnih obaveza Unije u vezi sa smanjenjem emisija
Evropska komisija smatra da zemlje članice Evropske unije nisu dovoljno uspešne u ostvarivanju osnovnih ciljeva u borbi protiv klimatskih promena. Na osnovu analize klimatskih planova zemalja članica, utvrđeno je da ukupne mere koje su predložene neće dovesti do dovoljnog smanjenja emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte do 2030. godine.
Cilj Unije je smanjenje tih emisija za 55 odsto, ali prema proceni, predložene mere će rezultirati smanjenjem od samo 51 odsto, što može ugroziti ostvarenje pravnih obaveza Unije u vezi sa smanjenjem emisija, piše EURACTIV.com.
Evropska komisija naglašava da se zemlje članice Evropske unije uglavnom kreću u ispravnom pravcu, s obzirom na smanjenje emisija štetnih gasova od 1990. godine i povećano korišćenje obnovljivih izvora energije, kako izveštavaju mediji. Ipak, ističe se da ni jedan od ovih procesa ne odvija dovoljno brzo kako bi se postigli ambiciozni ciljevi EU u borbi protiv klimatskih promena.
Komisija ističe da su sve zemlje članice EU počele da redukuju upotrebu fosilnih goriva, ali da pojedine od njih to čine nedovoljno brzo, dok mnoge i dalje nastavljaju da subvencionišu fosilna goriva. Ova usporenja mogu predstavljati pretnju ostvarenju cilja Unije u smanjenju emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.
"Subvencije za fosilna goriva ostaju glavna prepreka za tranziciju ka obnovljivim izvorima energije i koče klimatske ciljeve EU", ukazuje EK, navodi se u izveštaju.
Pojedine zemlje, uključujući Nemačku i Rumuniju, planiraju da nastave da koriste ugalj nakon 2030. godine. Prema sadašnjim planovima zemalja članica, EU bi do 2030. godine mogla da dobija 39,3 odsto energije iz obnovljivih izvora, što je veliki skok u odnosu na 22,5 odsto udela koji je zabeležen prošle godine.
Međutim, to bi i dalje bilo ispod cilja EU od 42,5 odsto do 2030. godine. Procena EK je obuhvatila planove 21 zemlje članice EU, a Austrija, Bugarska i Poljska nisu podnele plan, dok su Belgija, Irska i Letonija to kasno učinile. Konačni planovi treba da budu podneti do roka u junu 2024. Sagorevanje fosilnih goriva je glavni izvor gasova koji izazivaju efekat staklene bašte u Evropi, kao i globalno.
Članice EU i gotovo 100 drugih zemalja želele su da se postigne globalni dogovor o "postupnom ukidanju" fosilnih goriva na samitu COP28 u Dubaiju ovoga meseca, ali je usvojeno kompromisno rešenje o prelasku sa fosilnih na druge izvore energije.
(J.N./EURACTIV.rs)