Otvaranje oko 73 miliona hektara u Meksičkom zalivu na aukciji za naftnu i gasnu industriju uobičajena je pojava kako za vreme Trampove, tako i za vreme Obama administracije, ali je ova Bajdenova odluka izazvala bes aktivista
Administracija predsednika SAD Džoa Bajdena planira otvaranje oko 73 miliona hektara u Meksičkom zalivu na aukciji za naftnu i gasnu industriju, drugu masovnu prodaju zakupa ove godine i poslednju zakazanu do 2025. godine.
Ovo je uobičajena pojava kako za vreme Trampove, tako i za vreme Obama administracije, a postale su tačke sporenja pod visokim nivoom kontroverzi i sudskih sporova pod predsednikom Džoom Bajdenom.
Bajden je obećao zaustavljanje bušenja na federalnim zemljištima i u federalnim vodama tokom predsedničke kampanje 2020. godine, pre nego što su niz tužbi poništio privremenu obustavu bušenja koju je njegova administracija sprovela. Inflacioni Zakon o Smanjenju vezao je prodaju zakupa za naftu i gas za one namenjene vetrovima na moru, čime je deo Bajdenove klimatske agende postao nemoguć bez zadržavanja bušenja nafte i gasa.
Bajden je nadgledao procvat čiste energije, kako su u utorak rekli visoki zvaničnici Bele kuće za ekonomiju i klimu. Podaci koje je pružila Bela kuća pokazali su da je investicija u izgradnju postrojenja za proizvodnju najviše doprinela rastu bruto domaćeg proizvoda od kada je Biro za ekonomske analize počeo praćenje podataka pre oko šest decenija, sa 628 milijardi dolara investicija u čistu energiju i proizvodnju koje su objavljene u Sjedinjenim Američkim Državama pod Bajdenom.
"Investicije u klimu i čistu energiju nadmašuju ukupne investicije, koje su bile vrlo jake", rekao je Lael Brainard, direktor Nacionalnog ekonomskog saveta, novinarima u utorak.
Međutim, Bajden je takođe nadgledao nove rekorde u proizvodnji nafte: izvoz nafte iz SAD-a dosegnuo je novi rekord ove godine, čak i premašujući izvoz pod bivšim predsednikom Donaldom Trampom. Neki aktivisti za klimu upozoravaju da ovakva dinamika može ugroziti predsednika pred mladim biračima pred izbore 2024. godine.
"Ovi projekti bušenja imaju ogroman uticaj na našu sposobnost da postepeno ukidamo fosilna goriva u potrebnom obimu. Ono što pratimo je gubitak kredibiliteta administracije kod mladih birača kada se Bajden trudi da ide u oba pravca," rekao je Mišel Vajndling, politički direktor organizacije Sunrise, za CNN.
Dok 2023. godina ulazi u završnicu, aktivisti i ekološke grupe sve više su usmereni na Meksički zaliv, gde je većina američkog bušenja van obale koncentrisana. Takođe, ovo područje može postati dom za masivan projekat tečnog prirodnog gasa poznatog kao CP2, koji bi slao američki gas stranim zemljama.
Savetnik Bele kuće za klimu Ali Zaidi rekao je novinarima da je Bajden "pristupio krizi (klime) onako kako su mladi zahtevali" tako što je "pružio ne samo poslove, već i pravdu".
"Ako je pitanje 'zašto mladi žele više', jednostavno treba pogledati nauku" o klimatskim promenama. Postoji nemilosrdnost u ugrađenom vremenskom roku za akciju u vezi sa klimom," rekao je Zaidi.
Zvaničnici Bele kuće su pritisnuti pitanjem o tome kako se velike nove investicije u čistu energiju slažu s činjenicom da je proizvodnja nafte u SAD-u dostigla rekordne nivoe ove godine - što je u suprotnosti s Bajdenovim klimatskim ciljevima.
"SAD nastavlja da proširuje različite oblike proizvodnje energije. Mi moramo, kao deo našeg ukupnog pristupa klimi, globalno preći sa fosilnih goriva," rekao je Zaidi.
Prodaja zakupa nafte i gasa u sredu odložena je mesecima zbog otkrića Rajs kitova, nove i ugrožene vrste kita u Meksičkom zalivu. Nakon što je kit pronađen u Meksičkom zalivu pre otprilike dve godine, Bajdenov Sekretarijat za unutrašnjost prvobitno je pokušao smanjiti obim prodaje zakupa nafte i gasa kao pokušaj zaštite staništa kita i primene sporijih brzina brodova na određenim područjima zaliva. Međutim, nakon što je izgubio na sudu, originalna površina od 73 miliona hektara ponovno je uspostavljena.
Meksički zaliv je epicentar američke naftne i gasne industrije van obale. Takođe zagađuje mnogo više nego što se ranije smatralo, prema naučnim istraživanjima Univerziteta u Mičigenu. Istraživači su utvrdili da je klimatski uticaj bušenja nafte i gasa dvostruko veći od zvaničnih procena državne vlade, pokrenut visokim nivoima metana - moćnog gasa staklene bašte koji je više od 80 puta potentniji od ugljen-dioksida u svoja prva dva veka u atmosferi. Metan je osnovni sastojak prirodnog gasa.
Ekološke grupe nastavljaju sa naporima da zaustave ovu i slične prodaje zakupa održane u martu. Iako Zakon o Smanjenju vezuje aukcije nafte i gasa za zakup vetrova na moru, ekološki pravnici tvrde da bi obimna površina mogla biti promenjena od strane Bajdenove administracije.
"Naravno, ništa u tome ne zahteva aukciju ovakvog obima u zalivu. Nastavljamo da zaključavamo proizvodnju fosilnih goriva za naredne decenije, što, kako znamo, upravo suprotno od onoga što bismo trebali činiti," rekao je Džordž Torgun, viši advokat u ekološkoj pravnoj grupi Earthjustice, za CNN.
Ekološke grupe u zalivu i širom zemlje takođe se zalažu da Bajdenova administracija ne odobri buduće terminali za izvoz obilnog američkog tečnog prirodnog gasa stranim zemljama, tvrdeći da to povećava emisije SAD-a tokom decenija koje dolaze.
"Važno je da počnemo prelaziti sa ove prljave energetske ekonomije uopšte. Uprkos tome što industrija tvrdi, metan gas je prljav izvor energije," rekao je Roli Hok, direktor kampanja u grupi za zagovaranje Healthy Gulf, za CNN.
Torgun je rekao da su istorijski toplotni talasi koji su opalili vode Atlantskog okeana citirani u prigovorima njihove grupe protiv više bušenja nafte i gasa.
(J.N./EURACTIV.rs)