Na godišnjem nivou klimatske promene koštaju SAD i do 150 milijardi dolara, a manje, zemlje u razvoju, na još su na jačem udaru. U poređenju sa situacijom pre četiri decenije sadašnje istraživanje pokazuje zabrinjavajuće promene
Svake tri nedelje, SAD se suočavaju sa ekstremnim vremenskim uslovima, a prema najnovijem američkom izveštaju o nacionalnoj proceni klime, objavljenom ranije ovog meseca, samo jedan od tih događaja uzrokuje štetu veću od milijardu dolara. To dovodi do podatka da na godišnjem nivou klimatske promene koštaju SAD i do 150 milijardi dolara, a da su manje, zemlje u razvoju, na još jačem udaru.
U poređenju sa situacijom pre četiri decenije sadašnje istraživanje pokazuje zabrinjavajuće promene. Tada su ekstremni vremenski događaji, čija je cena iznosila milijardu dolara (prilagođenih inflaciji), bili prosečno prisutni jednom svaka četiri meseca. Samo od 8. novembra ove godine, zabeleženo je čak 25 vremenskih i klimatskih katastrofa sa gubicima premašujući milijardu dolara, prema Nacionalnoj administraciji za okeane i atmosferu. Ova cifra čak premašuje broj iz prošle godine, a to uzima u obzir samo podatke do kraja oktobra.
Ukupni godišnji trošak ekstremnih vremenskih događaja za Ameriku sada iznosi 150 milijardi dolara, uzrokovan direktnim uticajima kao što su oštećenja infrastrukture, povrede radne snage i gubici u poljoprivredi, prema proceni autora izveštaja. Predviđa se da će troškovi ovakvih događaja nastaviti rasti u bliskoj budućnosti, s obzirom na prognozirani porast nivoa mora i temperatura, kako navodi izveštaj. Ove godine, u ukupne gubitke uključeni su i razorni požari koji su harali Havajima tokom leta.
Šteta od šumskih požara, koji su odneli preko 100 ljudskih života i uništili hiljade domova i preduzeća, procenjuje se na 5,6 milijardi dolara, prema Nacionalnom centru za informacije o životnoj sredini, odeljenja NOAA. No, važno je istaći i značajne ekonomske posledice, kako prenosi CNN.
Na primer, autori izveštaja citiraju istraživanje objavljeno u aprilu od strane MIT-ovog Centra za nekretnine, koje ukazuje na to da šteta od uragana može dovesti do povećanja kašnjenja u otplati hipoteka zbog finansijskog stresa vlasnika nekretnina.
Takođe, istraživanje koje su naveli autori pokazuje da su poplave i porast nivoa mora smanjili cene kuća i vrednosti imovine, jer se sve više ljudi seli u područja manje podložna poplavama. Uragani u Sjedinjenim Državama mogu dodatno opteretiti državne budžete, jer često dovode do značajnih izdataka iz socijalne sigurnosti, uključujući osiguranje od nezaposlenosti i javna medicinska plaćanja.
Iako izveštaj procenjuje ukupni godišnji trošak klimatskih promena u Sjedinjenim Državama, važno je napomenuti da ne uzima u obzir gubitak ljudskih života i troškove zdravstvene zaštite.
U SAD godišnji trošak od 150 milijardi dolara
Za štetu od ekstremnih vremenskih uslova u SAD na godišnjem nivou izdvajaju 150 milijardi dolara.
- Više od bruto domaćeg proizvoda Maroka prošle godine, prema podacima Svetske banke.
- Otprilike neto vrednost Larryja Ellisona, suosnivača Oracle-a, prema Forbes Billionaires listi.
- Dovoljno da pokrije otprilike pet nedelja isplata socijalnog osiguranja svim primaocima do septembra, prema procenama CNN na osnovu mesečnih podataka Socijalne sigurnosti.
- Više od ukupnog iznosa koje je američka vlada podelila 41 milionu ljudi koji su primali vaučere za hranu u 2022. godini, prema podacima Američkog ministarstva poljoprivrede.
- Jednako oko 9% ukupnog duga za studentske kredite u Sjedinjenim Američkim Državama, prema Kvartalnom izveštaju Federalne rezerve Njujorka o dugovima i kreditima domaćinstava.
Posebno ugrožene zemlje u razvoju
Klimatske promene predstavljaju ozbiljan ekonomski izazov, prema analizi "Ekonomist inteligens junta". Do sredine veka, očekuje se da će uticati na svetsku ekonomiju, prouzrokujući gubitak od 7.900 milijardi dolara.
Sadašnji trendovi sugerišu da će globalni ekonomski rast biti usporen za oko tri odsto, dok će vrednost globalne ekonomije u 2050. godini iznositi 250.000 milijardi dolara, umesto projekcije od 258.000 milijardi bez negativnih klimatskih uticaja.
Posebno su ugrožene zemlje u razvoju, a najveći pad BDP-a očekuje se u Africi, gde bi mogao pasti za 4,7 odsto. Analitičari ističu da bogatije zemlje pokazuju veću otpornost na klimatske promene, dok zemlje u razvoju, poput Angole, mogu doživeti ozbiljne ekonomske gubitke od 6,1 odsto BDP-a zbog nedostatka infrastrukture i izloženosti suši, eroziji i rastućim nivoima mora. Slični izazovi očekuju se i u Nigeriji, Egiptu, Bangladešu i Venecueli.
(J.N./EURACTIV.rs)