Poplave u septembru - najgore u Grčkoj do sada - opustošile su plodni region, odnele poljoprivredno zemljište, puteve i železnicu i ubile 16 ljudi. To je bila druga velika poplava u tri godine koja je pogodila oblast Tesaliju.
Gradonačelnik ove centralne grčke pokrajine (čiji su deo mesta poput Skijatosa, Volosa, ali i Meteori, planina Olimp, itd) Dimitris Kuretas navodi listu projekata zaštite od poplava koje su prethodne vlade ostavile nedovršene, uključujući rezervoare za zadržavanje vode u planinama, produbljenje rečnih korita i uklanjanje ostataka od prethodnih poplava. Neki su bili u zastoju čak dve decenije, rekao je on.
"Mogu li dobiti čarobni štapić da rešim problem?" upitao je 61-godišnjak, koji bi trebalo da preuzme dužnost u januaru. Kuretas zna da će njegova administracija biti ocenjena na osnovu njene sposobnosti da se nosi sa sledećom poplavom: "Ako ne planirate na osnovu prilagođavanja klimatskim promenama... onda ćete biti izloženi".
Rojters je obavio intervjue sa dvanaest stručnjaka za katastrofe, vladinih zvaničnika i ekologa i pregledao grčke sudske dokumente i izveštaje EU, koji su pokazali da odgovor Grčke ne ide u korak sa brzim porastom ekstremnih vremenskih uslova, sputan faktorima uključujući birokratiju, neaktivnost i neefikasnost tehničkih sredstava itd.
Nakon prethodne velike oluje koja je poplavila Tesaliju 2020. godine, grčka konzervativna vlada obećala je da će sprečiti ponavljanje katastrofe.
Grčka je postigla značajan napredak u smanjenju emisija staklene bašte i jačanju obnovljivih izvora za proizvodnju električne energije.
Ali, s obzirom da se njene javne finansije i dalje oporavljaju od decenijske dužničke krize, Grčka se – kao i mnoge zemlje širom sveta – bori da pronađe više milijardi dolara potrebnih za izgradnju infrastrukture za otpornost na ekstremne vremenske prilike.
Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) zaključio je u prošlomesečnom izveštaju da nedovoljna ulaganja i planiranje čine svet ranjivim kako su opasnosti od klime rasle, uključujući i istočni Mediteran. Globalni nedostaci finansiranja za adaptaciju su reda veličine 194-366 milijardi dolara, procenjuje se.
"Klimatska kriza dolazi brže nego što je predviđeno", rekao je ministar životne sredine Teodor Skilakakis, dodajući da su razmere problema potcenjene na evropskom nivou. "Ovo su panevropska pitanja... Mi smo prvi koji ih doživljavamo. Ali pre ili kasnije svi ćemo se suočiti sa njima".
Adaptacija na klimu je tema ovogodišnjeg izdanja godišnje konferencije UN o klimatskim promenama (COP 28) koja se otvara 30. novembra u Dubaiju.
Za par dana palo kiše kao što padne za godinu i po
Oluja Danijel bila je ekvivalentna količini kiše koja bi pala za 18 meseci, a desila se samo u par dana, između 4. i 7. decembra, nakratko transformišući njenu plodnu ravnicu – omeđenu na severu planinom Olim, domom grčkih mitoloških bogova - u jezero. Poplave su zahvatile više od 1.100 kvadratnih kilometara, područje otprilike veličine Los Anđelesa.
To je označilo kraj toplotnog talasa, jednog od najdužih u Grčkoj u poslednjih nekoliko decenija, koji je već izazvao haos smrtonosnim požarima.
Ni poplave ni požari nisu novost za Grčku, ali sa klimatskim promenama, oni postaju česti uzroci poremećaja ekonomije koja zavisi od turizma i poljoprivrede.
Šteta koju je prouzrokovala oluja Danijel - procenjena na preko 2 milijarde evra prema izveštaju holandskih savetnika za katastrofe HVA International - pokrenula je istragu o tome da li su vlasti učinile dovoljno da spreče katastrofu.
Naredba tužioca od 13. septembra, koju je pregledao Rojters, pokazuje da sudije u Tesaliji istražuju radnje lokalnih vlasti u periodu 2020-2023 za potencijalna kršenja, uključujući loše upravljanje sredstvima, koja su mogla da pogoršaju uticaj oluje.
Bivši guverner Tesalije Kostas Agorastos, koji je pretrpeo šokantan poraz na prošlomesečnim izborima zbog besa zbog poplava, rekao je da je od 2020. godine preduzeto oko 70 projekata u vrednosti od 164 miliona evra, uključujući čišćenje potoka i jačanje nasipa. Neki od njih nisu završeni.
On nije komentarisao istragu.
Višestruki slojevi birokratije u Grčkoj mogu odložiti ili izbaciti projekte iz koloseka. Samo dobijanje dozvole za čišćenje reke može potrajati godinama, kaže Giorgos Stasinos, šef Tehničke komore Grčke, udruženja inženjera koje deluje kao savetnik države za inženjerske i građevinske prakse.
"Moglo bi da bude dve godine birokratije za projekat za koji je potrebno dva ili tri meseca da se završi", rekao je on, napominjući da lokalno protivljenje na ekološkim osnovama može rezultirati dugim sudskim bitkama.
Nedostatak kapaciteta vlade bio je još jedan izazov. Grčka nacionalna meteorološka služba (EMI) nema opremu za izdavanje upozorenja o poplavama u realnom vremenu, kaže se u grčkom planu za vanredne situacije objavljenom u oktobru 2022.
Grčka je pokrenula program vredan 2 milijarde evra koji uključuje kupovinu meteoroloških radara i takozvanog sistema "sadašnjeg vremena" koji će pomoći u predviđanju poplava.
Opozicione stranke optužile su premijera Kija Vlada Rijakosa Micotakisa zbog nedostatka političke volje za sprovođenje nacionalnih planova za rizike od poplava.
"Svi su ostavljeni u fioci", rekao je ovog meseca šef parlamentarne grupe levičarske partije Siriza Sokratis Famelos na ekološkoj konferenciji.
Grčka na Sudu pravde
Evropska komisija odlučila je 16. novembra da uputi Grčku evropskom Sudu pravde zbog toga što nije dostavila ažurirane karte poplava nakon što je Atina propustila rok za 2020. godinu. Ministarstvo životne sredine saopštilo je da ima za cilj da ih dostavi do 30. novembra i da će uključiti podatke o pogoršanju ekstremnog vremena poslednjih godina, bez kojih bi karte mogle da dovedu u zabludu.
"Moramo da promenimo naše metode predviđanja. Umesto da se fokusiramo na prošlost, moramo gledati u budućnost", rekao je Skilakakis, priznajući brz tempo klimatskih promena.
Holandski model
Građevinsko ludilo u Grčkoj koje je počelo 1950-ih - usred posleratnog ekonomskog buma - dovelo je do haotičnog urbanog razvoja. Nije neuobičajeno videti zgrade na presušenim koritima reka koje se prilikom jake kiše pretvaraju u bujice.
Zgrade koje se nalaze na obalama reke Pamisos u Tesaliji, čije je korito suženo u blizini grada Muzaki za čak 70 odsto, su primer za to. Jedinica medicinske nege u Muzakiju se delimično srušila u reku 2020. godine; ove godine je izgrađena je još jedna dvospratna zgrada.
Tanos Giannakakis, koordinator WWF-a za rešenja zasnovana na prirodi, rekao je da je zbog ekstremnih vremenskih uslova od vitalnog značaja obnavljanje prirodnog okruženja oko grčkih reka.
"Jedini izlaz je da se rekama da prostor, da se ponovo povežu sa poplavnim ravnicama".
Obnova šuma pored reka, prirodni meandri u vodenim tokovima i brane u planinama bi pomoglo u smanjenju poplava, rekao je on.
Grčka planira da izdvoji 3,2 milijarde evra iz državnih fondova i fondova EU na klimatsku otpornost do 2027. godine, rekao je Rojtersu zamenik ministra finansija Nikos Papatanasis.
Holandija, vodeći usvojilac rešenja zasnovanih na prirodi, potrošila je približno jednak iznos od oko 2,8 milijardi dolara da obuhvati 30 projekata u periodu 2007-2022 za svoj program "Soba za reku".
To je omogućilo da četiri reke prave deltu, što je obezbedilo od poplava ostatak. Mere su uključivale izmeštanje nasipa u unutrašnjost, spuštanje poplavnih ravnica i jata, stvaranje kanala visoke vode i područja za skladištenje vode.
Nakon oluje Danijel, Grčka je zatražila pomoć od holandske HVA International, poljoprivredne firme koja nudi savete nakon katastrofe.
Timovi HVA otkrili su loše održavanje nasipa, neočišćena korita reka i preklapanje uloga u upravljanju odbranom od poplava, rekao je Rojtersu njen izvršni direktor Miltiadis Gouzoris.
Prema izveštaju misije HVA, sva infrastruktura za odbranu od poplava mora biti ponovo izgrađena, dok su potrebni protokoli za upravljanje krizom, koji jasno propisuju odgovornosti i radnje koje treba preduzeti.
"Postoji jasan zamah i potreba za fundamentalnom promenom", navodi se u izveštaju objavljenom prošle nedelje.
Potrebna pomoć Evrope
Grčka, najzaduženija nacija u zoni evra po učešću u BDP-u, ove godine je odobrila dodatnih 600 miliona evra za mere pomoći u katastrofama.
Vlada je u septembru najavila udvostručenje godišnjih sredstava izdvojenih za prirodne katastrofe sa 2024. na 600 miliona evra, iako zvaničnici priznaju da to neće biti dovoljno. Micotakis je pozvao EU da dopuni svoj fond solidarnosti i pomogne zemljama da se izbore sa uticajem klimatskih promena.
S obzirom na to da vlada nije u stanju da pokrije sve rizike, Micotakis je u septembru rekao da planira da na kraju postane obavezno privatno osiguranje od poplava i da će u međuvremenu ponuditi poreske olakšice od sledeće godine ljudima koji osiguravaju svoje domove.
Grčka centralna banka upozorila je 2011. da će ekonomski troškovi klimatskih promena dostići 700 milijardi evra do 2100. godine, što je ekvivalent više od tri godine ekonomskog rezultata, ako zemlja ne preduzme akciju.
Mere prilagođavanja vredne 67 milijardi evra mogle bi da smanje taj gubitak na 510 milijardi evra, naveo je vodeći ekonomski istraživački centar u zemlji IOBE u februarskom izveštaju.
Ali zvaničnici kažu da zemlja može da uradi samo toliko.
"Nijedna zemlja na svetu ne planira nivoe kišnice jednom u 1.000 godina jer se ne bi davila u kišnici, već bi se mnogo pre udavila u dugovima", rekao je Petros Varelidis, generalni sekretar za vodoprivredu u Ministarstvu životne sredine.
(EURACTIV.rs)