Pravi trošak postupanja sa plastičnim otpadom je 10 puta veći za zemlje sa niskim prihodima nego za bogatije zemlje, uprkos tome što one troše daleko manje plastike, prema novoj studiji.
Izveštaj koji je naručila Svetska fondacija za prirodu (engl. World Wide Fund for Nature – WWF) i koji je izradila globalna konsultantska firma Dalberg, tvrdi da je cena kilograma plastike za zemlje sa niskim i srednjim prihodima oko 150 dolara, što je osam puta više od 19 dolara koliko imaju bogatije zemlje.
A kada se porede samo zemlje sa niskim dohotkom i njihovi bogatiji oponenti, u izveštaju se tvrdi da se razlika u troškovima povećava na deset puta "u korist" zemalja sa niskim prihodima koje se suočavaju sa troškovima od 200 dolara po kilogramu.
U njemu se tvrdi da su zemlje sa niskim i srednjim dohotkom u nepovoljnom položaju jer imaju minimalan uticaj na to koji plastični proizvodi se proizvode i kako su dizajnirani, a ipak se od njih često očekuje da upravljaju ovim proizvodima kada stignu do kraja njihovog životnog veka.
Izveštaj upozorava da se obično razmatraju aspekti dizajna proizvoda i sistema kod zemalja sa obimnom proizvodnjom plastike i multinacionalnih kompanija sa sedištima u bogatimm zemljama.
Eirik Lindebjerg, vođa programa međunarodne politike plastike WWF-a, rekao je u intervjuu da izveštaj naglašava "neravnotežu plastičnog zagađenja" i "strukturalne nejednakosti" širom sveta.
Lindebjerg je dodao da je globalno tržište plastike "skoro potpuno neregulisano"i hitno je potreban zajednički napor da se reguliše životni ciklus ovog materijala koji može negativno da uziče na životnu sredinu.
"Predviđa se da će globalno tržište plastike rasti još više, sa predviđenim velikim povećanjem proizvodnje proizvoda koji su dizajnirani da se koriste kratko vreme, a zatim bace", rekao je.
"Pored toga, u zemljama u razvoju nedostaju finansijska sredstva za infrastrukturu za upravljanje otpadom".
Izveštaj upozorava da će zemlje sa niskim i srednjim prihodima, bez smanjenja proizvodnje i potrošnje plastike, nastaviti da snose najveći teret direktnih ekoloških i društveno-ekonomskih uticaja plastičnog zagađenja.
Takođe se tvrdi da sadašnjem sistemu nedostaje pravičan način da države i kompanije pozovu na odgovornost za svoje delovanje ili neaktivnost u vezi sa zagađenjem plastikom i njegovim uticajem na naše zdravlje, životnu sredinu i ekonomiju.
Bez zajedničkih obaveza u svim jurisdikcijama i kompanijama, kaže se da zemlje sa niskim i srednjim prihodima na kraju plaćaju veću cenu.
Pregovori u Najrobiju mogli bi imati transformativni efekat?
Izveštaj dolazi u momentu kada se delegati pripremaju za sledeću rundu pregovora o sporazumu Ujedinjenih nacija o plastičnom otpadu u Najrobiju u Keniji.
Lindebjerg kaže da "postoji potencijal da ovi pregovori imaju transformativni efekat" i da uvede globalne propise potrebne za okončanje zagađenja plastikom.
"Sasvim je očigledno da većina ljudi širom sveta smatra da treba da uradimo nešto po ovom pitanju, a javnost vrši pritisak na lidere koji idu na ove međunarodne konferencije.
"Ima još mnogo posla da se uradi. Ali činjenica da većina zemalja u svetu podržava ove propise je ohrabrujuća", rekao je.
Erin Simon, potpredsednica i šef odeljenja za plastični otpad i poslovanje u WWF SAD, rekla je u saopštenju da novi izveštaj naglašava potrebu da zemlje "izaberu put napred koji je vođen naukom i poziva na globalna pravila i zahteve za suzbijanje plastike – njene proizvodnje i potrošnje".
"Nije ekonomski, socijalno ili ekološki održivo davati prioritet proizvodnji plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu", dodao je Simon.
"Podižući glasove onih koji su najviše pogođeni zagađenjem plastike, približićemo se sporazumu koji obezbeđuje pravedniju budućnost".
Prošle nedelje je u izveštaju neprofitne fondacije Ellen MacArthur navedeno da su, uprkos napretku koji je postignut širom sveta, sada potrebne oštrije mere za suzbijanje krize zagađenja plastikom.
(EURACTIV.rs)