Životna sredina

SAMIT COP28 U SENCI DUBOKIH PODELA UČESNICA: Sukob oko nafte i gasa koči moguće dogovore

Preko 70 ministara zaštite životne sredine i 100 nacionalnih delegacija okupili su se u Abu Dabiju pre početka razgovora o klimatskim promenama na COP28, a duboke podele ukazuju na izazove koji bi mogli ometati napredak na ovom samitu

Izvor: EPA-EFE/NORBERT FELLECHNER / POOL

Dok se svet suočava s mogućnošću najtoplije zabeležene godine, preko 70 ministara zaštite životne sredine i 100 nacionalnih delegacija okupili su se u Abu Dabiju pre početka razgovora o klimatskim promenama na COP28 u Dubaiju 30. novembra. Međutim, duboke podele već ukazuju na izazove koji bi mogli ometati napredak na ovom ključnom samitu.

Iako su mnogi skeptični da država s velikim udelom u nafti, poput UAE može voditi svet ka niskougljeničnoj budućnosti, predsedavajući konferencijom COP28, Sultan Al Jaber, suočava se s kontroverzama zbog svoje uloge i kao šefa Adnoca, jedne od najvećih svetskih naftnih kompanija.

"Moraćemo pronaći zajednički jezik, osigurati saglasnost i rešiti razlike", pozvao je u svom uvodnom govoru.

Greta Tunberg opisala je njegovo imenovanje kao "potpuno besmisleno" i rekla da dovodi u pitanje ceo proces UN u vezi sa klimom. Na nedavno održanom skupu u Londonu rekla je da konferencije COP "ne treba da dovedu do dramatičnog smanjenja emisija CO2. Da jesu, ne bi postavili naftnog izvršnog direktora za predsednika.”

Al Jaber tvrdi da je rešenje klimatskih problema moguće samo uz uključenost nafte i gasa u razgovor, a njegovo iskustvo u industriji čini ga idealnom osobom za zagovaranje akcije.

Ove nedelje u Abu Dabiju, ponovio je da je ključni cilj održavanje sveta na putu da ograniči porast temperature na 1,5 °C iznad preindustrijskih nivoa. Naučnici kažu da to treba pružiti dobru šansu za izbegavanje najgorih posledica klimatskih promena.

I Al Jaber priznaje da će za postizanje toga biti potrebna duboka smanjenja emisija za 43% do 2030. godine, jer nam "upravo to govori nauka".

Izvor: EPA-EFE/Ali Haider

Ali, za mnoge u publici ta posvećenost zvučala je prazno, pre svega zato što ima smelih planova za proširenje svoje naftne kompanije u istom periodu. Planira povećanje kapaciteta za 600.000 barela dnevno do 2030. godine i za to ulaže 150 milijardi dolara. Al Jaber je opravdao proširenje, rekavši da će svetu i dalje biti potrebna neka nafta i gas čak i kad emisije padnu - nešto što je priznalo i Međuvladino telo za klimatsku promenu UN-a (IPCC).

On kaže da u takvoj situaciji nafta i gas iz UAE treba da budu među prvima izbora na svetu, jer je barel po barel neke od najmanje emisionih nafte za proizvodnju - iako stvara istu količinu CO2 kada se zapravo spali.

Argumenti poput ovih pomažu da se objasni kako UAE i druge naftne zemlje, uključujući Saudijsku Arabiju, Rusiju i SAD, opravdavaju govor o potrebi "smanjenja" proizvodnje fosilnih goriva umesto potpunog ukidanja, s obzirom da su CO2 koje proizvode ključni izvor emisija gasova staklene bašte. 

Nema kompromisa kada je reč o odricanju od fosilnih goriva.

Evropska unija

Al Jaber je poručio da zna da će biti teško uskladiti "jaka mišljenja" između država o ovom ključnom pitanju i pozvao je delegacije u Abu Dabiju da učine sve što je u njihovoj moći da pronađu "zajednički jezik".

Ali, ima zastoja i u drugim pitanjima.

Jedan od velikih uspeha poslednje UN klimatske konferencije bio je postizanje globalnog sporazuma o osnivanju fonda "gubitaka i šteta" kako bi se pomoglo siromašnim nacijama da plate posledice klimatskih promena. Međutim, pripremni razgovori o tome kako uspostaviti takav fond i ko bi mogao upravljati njime već su propali, i postoji strah da bi velike zemlje koje zagađuju, poput SAD, mogle potpuno napustiti razgovore.

Jedan od ključnih ciljeva UAE za COP28 je nagovoriti svet da utrostruči kapacitet obnovljive energije na 11.000 GW do 2030. godine. Većina velikih ekonomija već podržava taj cilj. G20, koji predstavlja najveće ekonomske sile sveta, uključujući Kinu, Sjedinjene Američke Države i Indiju, saglasan je o značajnom povećanju obnovljivih izvora energije na sastanku u septembru. Međutim, neke evropske zemlje i države koje su ranjive na klimatske promene rekle su da će se obavezati na čistu energiju samo ako postoji i saglasnost o postepenom ukidanju fosilnih goriva.

(EURACTIV.rs)