ENERGETSKE SUBVENCIJE UZDRMALE NEMAČKU: Sindikati prete protestima zbog nesuglasica oko cene struje

Nemački sindikati insistiraju na subvencijama za energetski intenzivne industrije, dok su vlada i predstavnici privrede podeljeni. S obzirom na to da cene električne energije i dalje utiču na postupno povlačenje ruskog gasa iz cevovoda, nemačka vlada još nije saglasna oko subvencionisanja, zbog čega sindikati najavljuju proteste.

I dok ministar privrede Robert Habek (Zeleni) podržava subvencionisanu "cenu električne energije" za industrije, kancelar Olaf Šolc (SPD/S&D) i ministar finansija Kristijan Lindner (FDP/Renew Europe) se protive toj meri.

Moćni industrijski sindikat IG Metall Nemačke sada je najavio proteste ukoliko se ova mera ne sprovede, tvrdeći da to može ugroziti budućnost industrijske proizvodnje u zemlji.

"Mesecima se federalna vlada bavi javnom raspravom o mostovskoj ceni električne energije, a rezultata nema u vidu. Odluka o privremenom olakšanju za energetski intenzivnu industriju je hitna", rekao je Jirgen Kerner, zamenik šefa sindikata IG Metall.

Naglasio je da je neophodno ubediti kancelara i ministra finansija i jasno staviti do znanja da su spremni da na kraju izvedu i radnike na ulicu, najavljujući proteste 20. novembra.

Industrija podeljena oko subvencija

Dok je industrijski div Siemens dosad uglavnom odolevao krizi, Siemens Energy u kojoj Siemens ima 25% udela, trenutno pregovara o javnim garancijama s federalnom vladom, nakon što je njen odeljak za energiju vetra zabeležio pad.

Prošle nedelje je Habek je predstavio industrijsku strategiju koja bi trebala pomoći kompanijama da se prilagode novoj situaciji izazvanoj ratom u Ukrajini, kao i povećanim geopolitičkim tenzijama.

U strategiji je pozvao na aktivniju ulogu države u transformaciji industrijske proizvodnje prema zelenoj i digitalnoj ekonomiji, kako bi se osigurali otporniji lanci snabdevanja i smanjila zavisnost od Kine.

U utorak je pozvao predstavnike sindikata i udruženja industrije da razgovaraju o glavnim tačkama na godišnjoj industrijskoj konferenciji, s nadom da će dobiti njihovu podršku.

"Prilično opravdano, industrijska strategija stavlja veliki naglasak na osiguranje širine i dubine industrijskih lanaca vrednosti u Nemačkoj", rekao je Zigfried Ruswurm, šef nemačkog udruženja industrije BDI, ali kad je reč o ceni subvencionisane električne energije za određene industrije, dodao je da je "naša pozicija je malo diferencirana".

Dok neka industrijska udruženja, poput hemijske, čelične i papirne, zahtevaju uvođenje ovog programa, krovna organizacija BDI podržava opšte smanjenje oporezivanja električne energije.

"Ako se nalazimo u situaciji u kojoj faktički želimo elektrifikovati ovu zemlju, električno grejanje, električna mobilnost, električni procesi u industriji, onda nema smisla, s našeg stanovišta, oporezivati svaki kilovat-sat električne energije", rekao je.

Habeck je naglasio da bi smanjenje poreza samo bilo nedovoljno, jer su mnoge energetski intenzivne industrije već oslobođene poreza na električnu energiju, što je takođe predmet trenutnih pregovora.

I dok bi Habeck želeo finansirati program subvencija dodatnim javnim dugom, Russwurm je rekao da "ne podržava ideju finansiranja putem duga", umesto toga pozivajući vladu da reprioritizuje javnu potrošnju.

Odgovarajući na kritike ekonomista, koji upozoravaju da bi šema subvencija mogla da odloži neophodne strukturne promene u industriji, Habek je naglasio da su trenutne cene energenata uzrokovane reakcijom na ruski rat u Ukrajini.

"Subvencije su samo jedan deo industrijske strategije", rekao je, dodajući da dosta od industrijske strategije i posla koji želim da uradim, ili koji smo u procesu, jeste jačanje ponude".

To bi uključivalo rešavanje nedostatka radne snage, smanjenje birokratije, ubrzanje širenja obnovljivih izvora energije, kao i više trgovinskih sporazuma sa trećim zemljama, rekao je Habek.

(EURACTIV.rs)