Kako se svet ubrzano urbanizuje, količina zgrada u područjima podložnim poplavama raste, prema novom istraživanju, što izaziva zabrinutost zbog ugroženosti ljudi kako klimatska kriza eskalira.
Između 1985. i 2015. godine, broj naselja, od malih sela do mega-gradova, sa najvećom izloženošću opasnosti od poplava porastao je za 122%, prema studiji objavljenoj u časopisu Nature.
„U vremenu kada bi ljudska naselja trebalo da se prilagođavaju klimatskim promenama, mnoge zemlje zapravo ubrzano povećavaju svoju izloženost poplavama", rekao je Paolo Avner, viši ekonomista Svetske banke i vodeći autor studije.
„Ovo je zabrinjavajući trend, posebno pošto klimatske promene intenziviraju poplavne katastrofe širom sveta", rekao je on za CNN.
Istraživači su analizirali globalne skupove podataka o opasnostima od poplava i podatke o godišnjem otisku naselja koji pokrivaju tri decenije između 1985. i 2015. kako bi razumeli populacije koje su najviše pogođene rizikom od poplava.
Utvrdili su da se tokom ovog perioda, pošto su svetska naselja rasla za 85%, urbanizacija dešavala mnogo brže u zonama visokog rizika od poplava nego u oblastima sa niskim rizikom od poplava.
U 2015. godini, više od 11% izgrađenih područja na globalnom nivou bilo je suočeno sa visokim ili veoma visokim rizikom od poplava, što znači područja pod rizikom od dubine od najmanje 50 cm (17 inča) tokom poplava koje se dešavaju 1 u 100 godina, prema izveštaj.
Izloženost svim vrstama poplava raste, ali ranjivost na obalne poplave raste najbržim tempom, navodi se u izveštaju.
Istraživači su zaključili da su rizici od poplava značajni u svim regionima sveta i svim prihodovnim grupama, ali se neki suočavaju sa većim rizicima od drugih. Izloženost je najveća u istočnoj Aziji i regionu Pacifika, a najmanja u Severnoj Americi i podsaharskoj Africi, navodi se u izveštaju.
Zemlje sa višim srednjim prihodima imale su najveći udeo novih ljudskih naselja u zonama sa najvećim rizikom od poplava. Ove rezultate je potaknula Kina, koja je doživela veoma brzu urbanizaciju i dom je skoro polovine svih novih naselja izgrađenih u područjima sa visokim rizikom od poplava između 1985. i 2015. godine.
Dok su zemlje sa višim dohotkom uglavnom imale relativno spor rast u zonama sklonim poplavama tokom perioda od 30 godina, mnoge, uključujući SAD, Japan i Holandiju, su već imale mnoga naselja u oblastima sa visokim rizikom od poplava pre 1985. i morale su da troše velike iznosi za njihovu zaštitu.
Zašto odabrati gradnju u poplavnim zonama?
Postoji mnogo razloga zašto raste količina zgrada na zemljištu koje je podložno poplavama, ali nedostatak je glavni pokretač.
Zemljište koje je bezbednije od poplava već je u velikoj meri izgrađeno, što znači da se novi razvoj nesrazmerno dešava u poplavnim ravnicama i drugim područjima koja bi se ranije izbegavala.
U Vijetnamu, na primer, gde je izgrađena oko jedne trećine priobalnog zemljišta, novi razvoj se gura u opasna zemljišta, navodi se u izveštaju.
Ponekad se pretpostavlja da su ekonomske mogućnosti veće od rizika od katastrofe, kao što su veliki lučki gradovi, zajednice na obali ili turistička područja. Drugi razlozi uključuju nedostatak podataka o poplavama, loše urbanističko planiranje ili slabu regulativu.
Jugozapadna Florida, u opasnosti od sve jačih uragana, doživela je eksploziju stanovništva zbog sunčanog vremena i relativne jeftinosti. Taj rast je usledio pošto je država popustila propise oko izgradnje u visokorizičnim i niskim područjima.
Izveštaj je preporučio niz akcija za kreatore politike i planere, uključujući ulaganje u spremnost za katastrofe, sisteme ranog upozorenja i planove evakuacije u oblastima gde je rizik od poplava već visok, kao i reviziju planova korišćenja zemljišta i građevinskih propisa u oblastima gde rizik raste .
Robert Nikols, profesor klimatske adaptacije na Univerzitetu Istočne Anglije koji nije bio uključen u studiju, rekao je da je metodologija izveštaja čvrsta i da su njegovi nalazi „novi, ali ne i iznenađujući".
Iako se često stavlja snažan naglasak na dublje ili češće poplave, "na rizik od poplava utiču i promene u izloženosti i ranjivosti, ako se one povećavaju, povećava se i rizik". Studija pokazuje da se izloženost značajno povećava, rekao je on i dodao:
„Ovo je zabrinjavajuće jer obrasci razvoja povećavaju rizik bez klimatskih promena.One će dodatno pogoršati ove rizike u budućnosti".
(EURACTIV.rs)