Evropska unija želi da smanji otpad podstičući reciklažu i ponovnu upotrebu u svom novom zakonu o ambalaži, ali je pritisak da se dobije prava definicija i kriterijumi za ono što predstavlja "visokokvalitetno" recikliranje.
Evropska komisija je podnela svoj predlog Uredbe o ambalaži i ambalažnom otpadu u novembru 2022. godine, sa ciljem promovisanja ponovne upotrebe i reciklaže uz smanjenje otpada.
U nacrtu zakona se spominje "visokokvalitetna" reciklaža kao jedan od ključnih ciljeva uredbe i postavljaju se kriterijumi za ambalažu koja se smatra reciklažnom.
Međutim, industrija ambalaže na bazi papira zabrinuta je da će ih definicija visokokvalitetnog recikliranja izostaviti sa tržišta, što će dovesti do porasta plastike, koju je lakše reciklirati u zatvorenom krugu.
Grupe za zaštitu životne sredine, u međuvremenu, upozoravaju da se visokokvalitetni materijali ne pretvaraju u proizvode nižeg kvaliteta, navodeći da papir rizikuje da postane najveći izvor ambalažnog otpada u EU.
Kako se garantuje kvalitet?
Jedan od načina da se garantuje kvalitet je da se uspostavi sistem zatvorene petlje gde se pakovanje svaki put reciklira u isti proizvod, kao kod plastičnih boca.
Međutim, sistem za reciklažu zatvorene petlje je izazovniji za papirne ambalaže jer reciklirna vlakna trenutno nisu dozvoljena u materijalima koji su u kontaktu sa hranom.
"Ako smo želeli da se prebacimo na koncept ponovnog korišćenja materijala za ambalaže, to je nešto što u potpunosti delimo", rekla je Frančeska Priora, direktorka održivosti za Iberiju i južnu Evropu u poznatoj švedskoj kompaniji koja se bavi proizvodnjom kartona za pića Tetra Pak.
Ali da bi se to dogodilo, "potrebne su nam prave norme i pravi procesi" kako bismo osigurali da se poštuju standardi bezbednosti hrane, rekla je ona za Euractiv.
Organizacije za zaštitu životne sredine takođe kažu da reciklaža zatvorene petlje (gde se pakovanje svaki put reciklira u isti proizvod) nije srebrni metak. Za njih se takođe mora uzeti u obzir reciklaža u otvorenom krugu, gde se otpadni materijali izvlače i koriste za različite kategorije proizvoda.
"Reciklaža u otvorenom krugu mogla bi biti veoma efikasna i rezultirati podizanjem ciklusa do proizvoda boljeg kvaliteta i vrednosti. Suprotno tome, zatvorena petlja može biti energetski intenzivna, a i zagađuje i ne isplati se", rekao je Jean-Piere Švajcer iz Evropskog biroa za životnu sredinu (EEB), krovne grupe koja okuplja oko 180 ekoloških organizacija građana.
Međutim, Švajcer je dodao da mnogi otvoreni procesi reciklaže pretvaraju materijale u proizvode nižeg kvaliteta, rekavši da to može dovesti do takozvanog "zelenog pranja" (greenwashing - postupak prenošenja lažnog utiska ili davanja obmanjujućih informacija o tome kako su proizvodi kompanije ekološki).
Nevladine organizacije koje se bave životnom sredinom takođe su zabrinute zbog smanjenja ambicija u pogledu kriterijuma za reciklažu kada Evropski parlament razmatra nacrt zakona. Prema Laurian Veilard iz Zero Waste Europe, materijalima su potrebni efikasni sistemi sakupljanja, kao i prolazak kroz ekološki najprihvatljiviju reciklažu da bi održali svoj kvalitet.
Definisanje reciklaže visokog kvaliteta
Uprkos zabrinutosti, Priora iz Tetra Pak-a vidi definiciju visokokvalitetnog recikliranja kao priliku da se oni koji su ispred ističu.
"Lepota toga je što će postojati kriterijumi o takozvanoj visokokvalitetnoj reciklaži. Do sada je različitim proizvođačima bilo teško da se razlikuju na tržištu bez jasne definicije", rekla je ona za Euractiv dok je bila u fabrici papira u Toskani, dodajući da obavezni ciljevi pomažu.
Mlin, kojim upravlja Luccart (multinacionalna kompanija koja promoviše održivi način u pravljenju papira), udružio se sa Tetra Pak-om u recikliranju korišćenih kartona i ostataka pića, što je redak proces u Evropi. Reciklirana papirna vlakna se koriste za higijenski papir, poput kuhinjskih ubrusa. U međuvremenu, plastična obloga kartona se reciklira u plastične pelete koje se koriste za izradu dozatora za papirne ubruse, paleta za višekratnu upotrebu i druge robe.
"To je prilika da proizvođači imaju kvalitetan materijal u proizvodnji recikliranih proizvoda, što je zaista idealno stanje", kaže Priora za Euractiv.
Prema Priori, kartoni za piće povećavaju kvalitet mešavine i kapacitet za reciklažu, ali postoji nedostatak ponude zbog uskih grla u prikupljanju.
Ekološki troškovi
Drugi problem je mali broj pogona za reciklažu koji rade. U kombinaciji sa problemima sakupljanja, postoji rizik da se ne dostigne cilj EU da recikliranje bude široko dostupno do 2035. godine.
Evropski biro za životnu sredinu, sa svoje strane, kaže da smatra da se proces smanjuje.
"Ako se vlakna danas recikliraju, uglavnom se pretvaraju u higijenski papir. Ovo je spuštanje ciklusa u otvorenom krugu jer krajnji proizvod ima manju vrednost, a kartoni i dalje zavise od prvobitnog materijala", rekao je Švajcer, dodajući da je to ipak bolje od spaljivanja ili odlaganja materijala.
Osim toga, organizacije poput EEB-a i Zero Waste Europe upozoravaju na preterano oslanjanje na papir u prelasku na održivije pakovanje.
"Ono čega se plašimo je da imamo papir za jednokratnu upotrebu kao novu plastiku za jednokratnu upotrebu. Zaista, ono što bismo želeli da vidimo je široko zaustavljanje zamene i kretanje ka promeni potrošnje i modela, prelazak na ponovnu upotrebu u sistemu", rekao je Vejar.
Nedavni izveštaj koalicije nevladinih organizacija, uključujući EEB i Zero Waste Europe, otkriveno je da papirna ambalaža retko uključuje reciklirani sadržaj i pokreće globalno krčenje šuma i potrošnju industrijske vode.
"Obnovljiva" sirovina
Sirovinu za papirnu ambalažu takođe treba razmotriti jer rizikuje da izazove krčenje šuma i stvaranje plantaža monokulturne pulpe sa ograničenim koristima za biodiverzitet, rekao je Švajcer.
Upitana o pitanju veće količine papirne ambalaže koja preplavljuje evropske šume, Priora je naglasila da vrste ambalaže imaju značajan potencijal za smanjenje otpada. Ona je dodala da postoji potreba za devičanskim vlaknima, a njihovo recikliranje može dodati težinu ambalaži i rezultirati lošijim ugljeničnim otiskom.
„Devičanska vlakna, ako se njima upravlja pomoću sistema Forest Stewardship Council, sa veoma strogim zahtevima, nastaviće da se konzumiraju", rekao je Priora.
Što se više proizvoda od papira pravi od ovih recikliranih materijala, manje će biti potrebno sirovog materijala, tvrde u industriji.
"Dakle, nema zabrinutosti oko dostupnosti proizvoda na bazi celuloze pod uslovom da se devičanski deo kontroliše kroz due diligence sisteme i sertifikaciju", objasnila je Priora.
Pored toga, industrija papira se zalaže da zakonodavstvo EU prizna vlakna iz šuma kojima se održivo upravlja kao "obnovljivi" materijal.
"Obnovljivost i mogućnost recikliranja su dve prednosti održivog futurističkog pakovanja", kaže Prior ai naglašava da ovo kombinovano može dovesti do boljeg ugljičnog otiska.
(EURACTIV.rs)