Životna sredina

KAKVA JE BUDUĆNOST EVROPSKIH SKIJALIŠTA? Presudni uticaj imaće klimatske promene i naš odgovor na njih

Autor Milena Antonijević

Klimatske promene prete budućnosti evropskih skijališta, a novo istraživanje utvrdilo je da će čak i mašine za veštački sneg samo delimično moći da nadoknade manjak prirodnog snega.

Izvor: EPA-EFE/GIAN EHRENZELLER

Otprilike polovini evropskih skijališta preti visok rizik od nedostatka snega ako prosečna globalna temperatura poraste za 2 stepena, navodi se u istraživanju objavljenom u naučnom časopisu Nature Climate Change.

Ogromna većina skijališta izložena riziku

U slučaju da temperatura u ovom veku poraste za 3 stepena, 91 posto evropskih skijališta bilo bi izloženo riziku od premalo snega za zimske sportove. A ako temperatura poraste 4 stepena, tada bi snega manjkalo gotovo u svim skijalištima u Evropi.

U Evropi se nalazi skoro polovina svih svetskih skijališta, a istraživanje je obuhvatilo 2234 skijališta u 28 evropskih zemalja.

Posebno pogođeni Alpi

Kada bi se globalnim naporima uspelo ograničiti povećanje globalne temperature na 1.5 stepeni, kako je predviđeno Pariskim sporazumom, samo bi 32 odsto skijališta bilo izloženo riziku od nedostatka snega. Taj udeo smanjio bi se na 14 do 26 odsto pomoću veštačkog snega.

Prema projekcijama, posebno bi bili pogođeni Alpi. Uz globalno zagrevanje od 3 stepena, rizik od manjka snega bez veštačkog, iznosio bi 100 odsto u nemačkim Alpima, 94 posto u austrijskim, 93 posto u francuskim i 87 posto u švajcarskim.

Šta bi skijališta trebalo da preduzmu?

Kada bi se globalno zagrevanje ograničilo na 1.5 stepeni, što je po mišljenju stručnjaka sve manje verovatno, rizik od nedostatka snega u nemačkim Alpima iznosio bi 20 odsto, u austrijskim 7, u francuskim 4, a u švajcarskim 5 odsto.

Skijališta bi trebalo da ulažu u mađine za veštački sneg, što bi im osiguralo pouzdanu zalihu snega za deo godine u nekim područjima. Neki stručnjaci napominju da će to povećati potražnju za vodom i strujom, kao i emisije staklene bašte u skijalištima.

Autori istraživanja pozivaju da se preispita da li bi neke regioni trebalo da ostanu zavisne od zimskog sportskog turizma, posebno s obzirom na veliku potrošnju energije i vode koje su već oskudne u nekim planinskim područjima.

(EURACTIV.rs)