Otvaranjem izložbe „Klimatsko partnerstvo Srbije i Nemačke“ otpočela klimatska nedelja. Izložbu je orvorila NJ.E. Anke Konrad, ambasadorka Republike Nemačke u Srbiji, a govorila je i Ministarka za evropske integracije, Tanja Miščević.
Izložbu „Dvadeset godina nemačko-srpske razvojne saradnje" otvorila je nemačka ambasadorka u Beogradu, Anke Konrad, koja je ujedno najavila dogadjaje u okviru tzv. klimatkse nedelje od 16-24 septembra.
Prema rečima ambasadorke Konrad, klimatske promene su već globalni izazov našeg doba. One ugrožavaju životnu sredinu, prirodu i naše zdravlje. Zbog njih je i privreda prinuđena da promeni način razmišljanja. Međutim, nismo još dovoljno pripremljeni za klimatske promene. Ekstremni vremenski uslovi kao što su vrućine, jake kiše, poplave i nevremena, sve češće se javljaju u Evropi, ispred naših vrata.
"Svi se sećamo jakih oluja krajem jula u Beogradu, Vojvodini i celom regionu Zapadnog Balkana koje su načinile ogromnu štetu. Nijedna zemlja na svetu ne može, i ne mora da se sama suočava sa klimatskom krizom. Nemačka godinama podržava Srbiju, ne samo da se izađe na kraj sa posledicama klimatske krize, već i da vodi aktivnu borbu protiv nje. Reč je o proizvodnji električne energije, o poboljšanju kvaliteta vazduha, stvaranju alternativa da bi se smanjilo emitovanje CO2 i da bi se zdravstveni rizik za stanovništvo sveo na minimum. Takođe, reč je o klimatskoj neutralnosti koja često počinje sa malim stvarima", kazala je ona i dodala:
"U okviru klimatske nedelje, mi smo želeli da pokrenemo razgovor sa svima vama i da vodimo diskusiju o aktuelnom položaju u vezi sa postizanjem klimatskih ciljeva, kao i o ulozi svakog pojedinca u zaštiti životne sredine", istakla je ona i pozvala javnost da se izložbom na Kalemegdanu informiše o nemačkom angažovanju u Srbiji, u cilju poboljšanja kvaliteta vazduha, sprečavanja nastanka otpada i obezbeđivanja čiste pijaće vode".
Ministarka za evropske integracije u Vladi Republike Srbije, prof dr Tanja Miščević kazala je da joj je drago što ovom prilikom može da se razgovara o nečemu što je već, ne samo priča onih koji se bave projekcijom budućnosti, nego što klimatske promene postaju nešto što osećamo svi. Imali smo prilike da se suočavamo sa ozbiljnim posledicama oluja koje nisu uobičajene za Beograd, Srbiju, region kome pripadamo, ali i Evropu i svet uopšte.
"Zato danas pokušavamo i u okviru "Klimatske nedelje" da se podsetimo, ne samo na ključna dokumenta, Zeleni dogovor Evropske unije, na naš pandan tom dogovoru - Zelenu agendu za Zapadni Balkan, koje promovišu nekoliko važnih datuma - spremni do 2050. godine i dekarbonizacija do 2030.godine. Sve su to važne obaveze koje smo kao država preuzeli, ali imamo i ozbiljnu odgovornost njihovog sprovođenja, svaka država pojedinačno. Ali, kao što je ambasadorka Konrad rekla, nijedna ne može uraditi i ne može se boriti samostalno", rekla je ona i istakla:
"Mi danas govorimo o borbi protiv klimatskih promena koju zajednički , i nadamo se uspešno, vode Srbija uz pomoć Evropske unije i njenih država članica, u ovom slučaju konkretno Savezne Republike Nemačke. Na ovim panelima ćete videti neke od najvažnijih projekata te i takve pomoći, jer to nisu samo reči već najkonkretnije aktivnosti. Pomenuli smo veće korišćenje voda kao zamene za ugalj, za grejanje, pa ćete videti i kako izgleda hidroelektrana Zvornik, kako je ona obnovljena i kako su joj pojačani kapaciteti. Takođe ćete videti i različite projekte vodosnabdevanja, prečišćavanja vode u nekim od opština u Srbiji, koje omogućavaju zdravu, čistu, pijaću vodu za više od milion ipo građana Srbije. To su važne i konkretne koristi za nas", istakla je ministarka Miščević.
Prema njenim rečima, biomasa, kao novi vid energije koja zamenjuje ugalj je takođe jedan od projekata na kome vrlo uspešno radimo uz obnavljanje sistema daljinskog grejanja u 23 grada u Srbiji i negde oko pola miliona domaćinstava.
"To su veliki brojevi i velika i značajna pomoć. Na kraju, borba protiv klijmatskih promena ima i svoj srednjoročni zadatak, a to je postići energetsku efikasnost, što je nešto na čemu i ovaj grad, ali i država pokušavaju da urade puno. Tu je najpre jačanje energetske efikasnosti najpre u našim zgradama koje su deo institucija Vlade Srbije ili gradova, ali i domaćinstava, jer je podsticanje i davanje subvencija za energetsku efikasnost u izgradnji jedna od važnijih aktivnosti i naše saradnje", istakla je ministarka.
Na pitanje novinara EURACTIV - a gde je Srbija pozicionirana u borbi protiv klimatskih promena u odnosu na zemlje Evropske unije, ministarka Miščević je kazala da nakon usvajanja Zelenog dogovora Evropske unije, mi smo 2020. postali deo onoga što se naziva Zelena agenda za Zapadni Balkan, koja ima jako važan segment klimatskih promena.
"Dakle, ne samo pravila EU koje treba da unosimo, već i regionalne dogovore sa kojima se protiv klimatskih promena u regionu možemo jako dobro boriti. Klimatske promene su postale deo onoga što je i razvoj industrije, kao takve, pa je cirkularna ekonomija jedan od segmenata našeg razvoja, ali isto tako utiču na pitanja bezbednosti građana i na potrebu zaštite od poplava i nepogoda, koja menjaju i način gradnje, ali i zaštite od svega toga. Ministarstvo životne sredine, ali i Ministarstvo građevine i infrastrukture, kao i Ministarstvo rudarstva i energetike - jer je najveće zagađenje upravo korišćenje uglja kao proizvođača CO2, zajedno rade i na onome što se naziva klimatski i energetski plan koji će nam biti ključni dokument za što efikasnije borbu. Ovaj plan se nalazi u fazi nacrta, pred sekretarijatom Energetske zajednice, čini mi se da su obećali do kraja godine da će odgovoriti, i to će onda biti naš plan odgovora, ne samo na obaveze iz akcionih dokumenata već i u borbi protiv klimatskih promena", zaključila je ona.
(EURACTIV.rs)