Naučnici upozoravaju da situacija može biti samo gora ako ne reagujemo
Ekstremni vremenski uslovi koji divljaju širom sveta 2023. godine postaće norma u roku od jedne decenije ukoliko se ne preduzmu dramatične klimatske akcije, rekli su vodeći svetski klimatski naučnici.
Toplotni talasi, požari i poplave koje smo doživeli ove godine bili su samo "vrh ledenog brega" u poređenju sa još gorim efektima koji dolaze, rekli su oni.
Uz strah da su nemilosrdne emisije ugljenika čovečanstva konačno gurnule klimatsku krizu u novu i ubrzanu fazu uništenja, Gardijan je tražio stručne procene više od 40 naučnika iz celog sveta.
Rekli su da je porast globalne temperature u potpunosti u skladu sa decenijama upozorenja i da je ove godine podstaknut povratkom klimatskog obrasca El Ninjo.
Ali oni su rekli da su ljudi i mesta podložniji ekstremnim vremenskim prilikama nego što se očekivalo i da trpe posledice koje nikada ranije nisu iskusile pošto su klimatski rekordi srušeni.
"Jul je bio najtopliji mesec u istoriji i ljudi širom sveta trpe posledice", rekao je profesor Pirs Forster sa Univerziteta u Lidsu, ali objasnio da je to bilo očekivano.
"Ovo će postati prosečno leto za 10 godina, osim ako svet ne počne da sarađuje i ne stavi klimatsku akciju na vrh dnevnog reda", dodao je.
Njegov kolega sa Indijskog instituta za tehnologiju, profesor Krišna AčutaRao, sličnog je stave I poručuje da su klimatski uticaji zastrašujuće snažniji od onoga što su naučnici očekivali.
Dr Christophe Cassou, Istraživač CNRS-a na Univerzitetu Pol Sabatier Tuluz III, u Francuskoj, dr Kristof Kasu, smatra da "klimatske promene nisu potcenjene na globalnom nivou, ali su uticaji jaki, a mi “ranjiviji nego što smo mislili”.
Svetska meteorološka organizacija je upozorila da će narednih pet godina verovatno biti najtoplijih zabeleženih i da će najteže pogoditi ugrožene zajednice.
Rekordi vrućine i požara oboreni su širom sveta 2023. godine, od Severne Amerike, preko Evrope, do Azije.
"Osećamo klimatske promene koje su iznad uobičajenog vremena", rekao je Kasu.
Klimatski modeli su tačno predvideli porast globalne temperature kako su čovečanske emisije gasova staklene bašte porasle.
Ali, brojni naučnici su istakli posebne poteškoće koje imaju u projektovanju ekstremnih vremenskih događaja, koji su po definiciji retki.
Naučnici su bili jasni da svet još nije prešao prekretnicu u nagle klimatske promene.
Međutim, sve smo bliži toj tački.
Tog mišljenja je i dr Rein Harsma sa Kraljevskog holandskog meteorološkog instituta, koji je rekao da ekstremi koje vidimo da se dešavaju mogu izazvati prelomne tačke poput kolapsa atlantskog meridijanskog prevrtanja cirkulacije i topljenja antarktičkih ledenih pokrivača, što bi imalo razarajuće uticaje”.
Postoji mala šansa da se izbegne najgora klimatska kriza, rekli su naučnici.
Istraživači su velikom većinom ukazali na jednu akciju kao kritičnu: smanjivanje sagorevanja fosilnih goriva na nulu.
Profesor Emili Šukburg sa Univerziteta Kembridž u Velikoj Britaniji rekla je da je “svako ko na bilo koji način održava eru fosilnih goriva čvrsto je na pogrešnoj strani istorije”.
"Saznanje da ćemo se na današnje ekstremne događaje gledati kao na blage u odnosu na ono što leži u našoj budućnosti je zaista zapanjujuće", rekla je profesorka Andrea Duton sa Univerziteta Viskonsin-Medison, SAD I dodala da će brzina, kojom napravimo ovu tranziciju, definisati budućnost koju ćemo dobiti.
Vodeći samit UN o klimi 2023., Cop28, počeće krajem novembra.
Domaćini su Ujedinjeni Arapski Emirati, a predsedava Sultan Al Haber, izvršni direktor državne naftne kompanije UAE. Globalne emisije ugljenika su nastavile da rastu poslednjih godina, ali moraju pasti za 43% da bi imale dobre šanse da se globalno grejanje zadrži ispod 1,5C.
(EURACTIV.rs)