Dok EU i SAD žure da se dogovore o načinu saradnje kada je u pitanju “zeleni čelik” , i dalje postoje različita stanovišta o tome kako globalna trgovina treba da se reorganizuje kako bi se uzeli u obzir klimatski prioriteti.
EU i SAD su 31. oktobra 2021. privremeno rešile svoj trgovinski spor iz Trampove ere oko tarifa za čelik i aluminijum potpisivanjem zajedničke izjave o "Globalnom aranžmanu o održivom čeliku i aluminijumu".
Ovo je dovelo do ukidanja carina koje su nametali jedni drugima, pristajajući da zajedno rade na industriji čelika koja bi bila dekarbonizovana, odnosno imala bi nultu emisiju štetnih gasova. Štaviše, odlučili su da brane radnike i bore se protiv globalnog viška kapaciteta, što je ključno pitanje za SAD koje su želele da se zaštite od subvencionisanog kineskog čelika.
Ideja je bila da sporazum bude otvoren i za druge zemlje koje žele da sarađuju u proizvodnji čelika i aluminijuma sa manje ugljenika, što će služiti kao nacrt za stvaranje ekološki prihvatljivije trgovine.
Ali sada je trka za rešavanje ključnih nerešenih pitanja i zaključivanje sporazuma pre nego što američke tarife na čelik i kompenzacione carine EU ponovo stupe na snagu do 31. oktobra.
Johana Lehne, stručnjak za trgovinu i industrijsku dekarbonizaciju u istraživačkom centru za klimatske promene E3G, koja je nedavno pozvala na resetovanje pregovora, rekla je za EURACTIV:
"Sve što smo čuli sugeriše da su još uvek prilično udaljeni".
Sistem trgovine prilagođen klimi?
Američka vlada bi želela da formira "Klub zelenog čelika" koji se štiti zajedničkom tarifom za čelik i aluminijum iz trećih zemalja koje zagađuju klimu proizvodnjom čelika ili zemalja koje preterano subvencionišu svoju industriju i tako stvaraju globalni problem prevelike ponude.
Ovo bi bilo zgodno za SAD jer bi mogle da se oslanjaju na svoje trenutne tarife iz "Odluke 232" (tarife od 25 odsto na čelik i od 10 odsto na aluminijum), koje naplaćuju iz razloga nacionalne bezbednosti.
"Ono što Bajdenova administracija pokušava da uradi jeste da u suštini taj sistem 232 pretvori u sistem pogodan za klimu", rekao je za EURACTIV Timoti Mejer, profesor međunarodnog prava na Univerzitetu Djuk sa specijalizacijom za međunarodnu trgovinu.
Nivo carine bi se izračunavao na osnovu "intenziteta ugljenika" u industriji čelika i aluminijuma trećih zemalja: što je sektor čelika u nekoj zemlji više zagađivao, to je viša carina.
Kada postoji metodologija za izračunavanje intenziteta ugljenika, takav aranžman podstiče vlade trećih zemalja da ozelenjavaju svoje sektore čelika.
Ili zeleni protekcionizam?
Ali ovaj pristup ima ozbiljne nedostatke, kako ističe Dejvid Klajman, stručnjak za trgovinu u evropskom analitičkom centru za ekonomsku politiku Bruegel.
"Tarifa zasnovana na prosečnom intenzitetu emisije štetnih gasova u industriji ne daje individualnom proizvođaču podsticaj za dekarbonizaciju", rekao je on za EURACTIV i dodao da bi tada sav teret bio na državi.
Dok SAD imaju finansijska sredstva da podrže industriju u tome, mnoge siromašnije zemlje nemaju, tvrdi Klajman, koji je pristup SAD nazvao "sjajnim protekcionizmom", optužujući ga za "greenwashing" ili eko-manipulaciju.
On takođe smatra da tarife "232" nisu dobra osnova za uspostavljanje novog sistema i preferira evropski pristup uvođenja takse za prilagođavanje granice ugljenika, kao što EU planira da uradi sa CBAM-om (Mehanizam za prilagođavanje granice ugljenika). U okviru ovog mehanizma, niz uvezene robe će platiti cenu na osnovu trenutne cene ugljenika u EU i količine ugljenika koja je emitovana u procesu proizvodnje.
Umesto zajedničke spoljne tarife, EU bi radije koristila globalni aranžman zasnovan na cenama ugljenika za čelik i aluminijum koje bi se mogle naplaćivati na granicama.
Ovo bi podstaklo zemlje i pojedinačne čeličane da dekarboniziraju svoju proizvodnju.
Međutim, američka administracija je skeptična prema ovom pristupu jer bi to zahtevalo od SAD da se uzdrže od spoljne tarife i umesto toga implementiraju sistem sličan sistemu EU. To bi takođe značilo uvođenje domaće cene ugljenika, što se čini politički nemoguće u političkom pejzažu sadašnjeg američkog Kongresa.
Prostor za saradnju
Međutim, uprkos razlikama u mišljenjima, stručnjaci smatraju da postoji prostor za saradnju između EU i SAD, posebno u dogovoru o zajedničkoj metodologiji za merenje emisija ugljenika od čelika i aluminijuma.
U četvrtak (24. avgusta), šef trgovine Evropske komisije Valdis Dombrovskis sastao se sa američkom trgovinskom predstavnicom Ketrin Tai u Indiji, rekavši da se nadaju da će postići sporazum do jeseni.
Dejvid Klajman iz Brigela očekuje da će ovo biti veoma lagan sporazum u kome bi EU i SAD dale jedna drugoj malo više vremena za diskusiju.
(EURACTIV.rs)