Referendum će dati biračima priliku da odluče da li naftne kompanije mogu da nastave da buše na jednom od najraznovrsnijih mesta na planeti gde žive poslednje nekontaktirane autohtone zajednice u Ekvadoru
Narod Ekvadora ide na birališta - ali ne bira novog predsednika već da prvi put u istoriji odlučuje na ovaj način o sudbini vađenja nafte u ekvadorskom Amazonu.
Referendum će dati biračima prilike da odluču da li naftne kompanije mogu da nastave da buše na jednom od najraznovrsnijih mesta na planeti, Nacionalnom parku Jasuni, gde žive poslednje nekontaktirane autohtone zajednice u Ekvadoru.
Park obuhvata oko milion hektara na mestu gde se spajaju Amazon, Andi i Ekvator. Samo jedan hektar zemlje Jasunija navodno sadrži više životinjskih vrsta nego cela Evropa i više vrsta drveća nego što ih ima u celoj Severnoj Americi.
Ali, ispod zemlje leži najveća rezerva sirove nafte u Ekvadoru.
"Predvodimo svet u borbi protiv klimatskih promena tako što zaobilazimo političare i demokratizujemo ekološke odluke", rekao je Pedro Bermo, portparol Jasunidosa, koji se ui zalagao za referendum.
Bila je to decenijska bitka koja je počela kada je bivši predsednik Rafael Korea hrabro predložio da međunarodna zajednica da Ekvadoru 3,6 milijardi dolara da napusti Jasuni neometano. Ali svet nije bio tako velikodušan kao što je on očekivao.
Ekvadorska državna naftna kompanija 2016. godine počela je bušenje u Bloku 43 – oko 0,01% Nacionalnog parka – koji danas proizvodi više od 55.000 barela dnevno, što iznosi oko 12% proizvodnje nafte u Ekvadoru.
Kampanje i peticije na kraju su dali svoj trag – u maju je ustavni sud zemlje odobrio da se glasanje uvrsti u glasački listić za predstojeće izbore.
To je odluka koja će verovatno biti ključna za budućnost ekonomije Ekvadora.
Pristalice koje žele da nastave bušenje veruju da bi gubitak mogućnosti za zapošljavanje bio katastrofalan.
"Oni koji podržavaju zahtev da nafta ostane pod zemljom, predložili su to pre deset godina kada nije bilo ničega. 10 godina kasnije nalazimo se sa 55.000 barela dnevno, to je 20 miliona barela godišnje. Sa 60 dolara po barelu to je 1,2 milijarde dolara. To bi moglo da nanese ogromnu štetu zemlji", rekao je ministar energetike Fernando Santos, misleći na ekonomsku štetu i negirajući da je bilo štete po životnu sredinu.
Odluka predstavlja pucanj u nogu
Alberto Akosta-Burneo, ekonomista i urednik biltena Veekli Analisis, smatra da će Ekvador "pucati sebi u nogu" ako zaustavi bušenje. U video snimku je rekao da bi bez smanjenja potrošnje sve to značilo da druga zemlja prodaje gorivo u Ekvadoru.
Ipak, aktivisti koji se zalažu za prestanak eksploatisanja imaju ideje da popune prazninu ukoliko kompanije odu od promocije eko-turizma i elektrifikacije javnog prevoza do eliminisanja poreskih olakšica.
Oni tvrde da bi smanjenje subvencija za 10% najbogatijih u zemlji donelo četiri puta više od onoga što se dobija vađenjem nafte iz Jasunija.
"Ovi izbori imaju dva lica. S jedne strane imamo nasilje, kandidate, stranke i iste političke mafije koje su vladale Ekvadorom bez značajnih promena. S druge strane, referendum je suprotno – građanska kampanja puna nade, radosti, umetnosti, aktivizma i puno kolektivnog rada da se ovo mesto spase. Veoma smo optimistični", objasnio je Bermo.
Među onima koji vode kampanju da zaustave bušenje je Helena Gualinga, zagovornica prava starosedelaca koja potiče iz udaljenog sela u ekvadorskom Amazonu - domu zajednice Kičva Sarajaku.
"Ovaj referendum predstavlja veliku priliku za nas da stvorimo promenu na opipljiv način", rekla je ona za CNN.
Ona je objasnila da su neke naftne kompanije napustile područja u Amazonu bez propisnog zatvaranja operacija i obnavljanja područja te bi ih eventualna pobeda "DA" opcije na referendumu naterala zakonski da to urade.
Oni koji žele da nastave sa bušenjem u toj oblasti tvrde da bi ispoštovanje roka od godinu dana za demontiranje bilo nemoguće.
Referendum dolazi u trenutku kada se svet suočava sa visokim temperaturama, a naučnici su jul proglasili najtoplijim mesecom u istoriji.
Amazon se približava onome što studije sugerišu da je kritična prekretnica koja bi mogla imati ozbiljne implikacije u borbi za borbu protiv klimatskih promena.
A prema Antoniji Juhas, višem istraživaču za fosilna goriva u Human Rights Vatch-u, vreme je da Ekvador pređe u post-naftnu eru. BDP Ekvadora od nafte je značajno opao sa oko 18% u 2008. na nešto više od 6% u 2021.
Ona veruje da su prednosti zaštite Amazonije veće od koristi od održavanja zavisnosti od nafte, posebno imajući u vidu cenu redovnog izlivanja nafte i posledice pogoršanja klimatske krize i dodaje da "Amazon vredi više netaknut".
(EURACTIV.rs)