Životna sredina

ZNAKOVNI JEZIK OBOGAĆEN POJMOVIMA O ŽIVOTNOJ SREDINI: Sada je moguće ravnopravno učešće na konferencijama

Pojmovnik je obogaćen sa 200 novih znakova koji im omogućavaju komunikaciju na konferencijama i debatama na temu životne sredine

Izvor: EPA-EFE/LYNN BO BO

Sricanje dugih, složenih naučnih pojmova ili nemogućnost učestvovanja u debatama o klimatskim promenama za gluvu decu, nastavnike i naučnike sada odlazi u prošlost.

Nove zvanične znakove na britanskom znakovnom jeziku (BSL) dobilo je oko 200 pojmova iz oblasti životne sredine i posvećeni su biodiverzitetu, ekosistemima, fizičkom okruženju i zagađenju. Postoji onlajn video video rečnik koji demonstrira termine.

Naučnici i stručnjaci za znakovni jezik, koji stoje iza ažuriranja ovih simbola, nadaju se da će novi vokabular omogućiti gluvim osobama da u potpunosti učestvuju u ovim diskusijama, bilo da se radi o naučnoj laboratoriji ili učionici.

- Pokušavamo da stvorimo savršene znakove koji vizualizuju naučne koncepte - objašnjava dr Odri Kameron, vođa projekta znakovnog jezika na Univerzitetu u Edinburgu.

Kako je objasnila za BBC, preko 10 godina je bila uključena u istraživanje, išla na brojne sastanke, ali nikada nije bila zaista uključena jer nije mogla da razume šta ljudi govore.

Nastavnik biologije iz Glazgova Liam MekMulkin, koji je bio uključen u radionice za kreiranje znakova, objasnio je da je lepota znakovnog jezika, posebno za nauku,  u tome što je to vizuelni jezik.

Izvor: EPA-EFE/LYNN BO BO

A, potom je to i ilustrovao. Iskoristio je znak za "fotosintezu", jednu ravnu šaku koja predstavlja list, dok projektuje prste - poput sunčevih zraka - sa druge ruke.

- Kada ovo uradim, pomeram ruku sunca prema ruci lista, možete videti da lišće apsorbuje energiju - objasnio je on.

Reči koje su nedostajale

Rečnik je dizajniran da podrži gluvu decu u školama. I, kako je objasnila Melisa (13), gluva učenica u redovnoj školi u Glazgovu, znaci zaista pomažu da razumeju šta se dešava oko njih.

Melisa je pokazala i razliku između napornog ispisivanja “gasova staklene baste” (G-R-E-E-N-H-O-U-S-E G-A-S-E-S) i korišćenja novog znaka koji uključuje pomeranje zatvorenih pesnica okolo poput molekula gasa u vazduhu.

- Sa znakom vidim da se nešto dešava sa gasom - rekla je ona.

G. Mekmalkin, Melisin nastavnik nauke, takođe gluv, dodao je da ljudi koji čuju stalno uče i stiču znanje, ali gluvi propuštaju toliko informacija. Zato je toliko važno koristiti znakovni jezik na časovima nauke u školama jer omogućava gluvoj deci da uče na svom prirodnom jeziku.

Koliko je pozitivan uticaj na decu posvedočila je i dr Kameron, koja je ispričala da je posmatrala čas na kom su petogodišnjaci učili o tome kako stvari lebde ili tonu.

- Učili su kako će stvari koje su manje guste plutati, što je prilično složeno“, a učitelj je koristio znak za 'gustinu' – rekla je.

Doktorka je mislila da deca neće razumeti, ali kada im je posle predavanja postavljeno pitanje “zašto stvari lebde ili tonu” svi su koristili znak za gustinu i tada joj je bilo jasno koliki uticaj ovo ima na njih.

Profesor Džeremi Sanders, predsednik odbora za raznolikost i inkluziju Kraljevskog društva, koji delimično finansira projekat, izrazio je nadu da će ovi novi znakovi inspirisati i osnažiti sledeću generaciju studenata koji koriste BSL i omogućiti naučnicima da podele svoj vitalni rad sa svetom.

(EURACTIV.rs)