Da bi podstakla osećaj zajedništva i jedinstva i da bi se svi uključili u sistemske transformacije za suočavanje sa klimatskim i ekološkim vanrednim situacijama, Evropi je potreban Novi društveni ugovor.
Sva mišljenja u ovoj kolumni izražavaju stavove autora, a ne EURACTIV mreže
Nekoliko evropskih zainteresovanih strana, uglavnom organizacije civilnog društva, istraživački centri i preduzeća socijalne ekonomije, pozvale su evropske ministre za životnu sredinu i energiju okupljene u Valjadolidu u Španiji, 10-11. jula, kao i druge donosioce odluka na nivou EU i na nacionalnom nivou, da dopune sprovođenje hitno potrebnih, ambicioznih ekoloških i klimatskih politika sa snažnim socijalnim politikama. One bi prvenstveno trebalo da štite marginalizovane ljude i regione koji su neproporcionalno pogođeni tranzicijom, dok garantuju pristup visokokvalitetnim osnovnim uslugama za sve. Skupu u Španiji su prisustvovali i predstavnici Regionalne akademije za razvoj demokratije, na čelu sa direktorom, Balšom Božovićem.
Da bi podstakla osećaj zajedništva i jedinstva i da bi se svi uključili u sistemske transformacije potrebne za suočavanje sa klimatskim i ekološkim vanrednim situacijama, Evropi je potreban Novi društveni ugovor u kojem socijalna i ekološka održivost idu ruku pod ruku. Ovo mora biti izgrađeno na politikama koje ubrzavaju klimatsku i ekološku tranziciju u isto vreme dok se bave strukturalnim socio-ekonomskim nejednakostima i rodnom, rasnom, invalidskom i drugim oblicima diskriminacije, promovišu inkluziju i socijalnu i teritorijalnu koheziju, obezbeđuju poštovanje osnovnih ljudskih prava i ublažiti siromaštvo.
Uspeh ovog pristupa se zasniva na saradnji i aktivnom uključivanju društvenih i civilnih partnera kroz snažan društveni i građanski dijalog, i stvaranje inkluzivnog sistema upravljanja odozdo prema gore, koji uključuje aktere i birače na evropskim, regionalnim, nacionalnim i lokalnom nivou.
- Ova logika bi trebalo da podupire „zeleno i socijalno" ili „pravednu tranziciju" dogovore uspostavljene na svim nivoima vlasti i sa ciljem da: Izgradite socio-ekološku državu blagostanja definisanu blagostanjem unutar planetarnih granica. Naše države blagostanja treba da obezbede univerzalni pristup visokokvalitetnim osnovnim uslugama kao što su čisto, pristupačno i energetski efikasno stanovanje i mobilnost, kao i ojačani sistemi socijalne zaštite koji ublažavaju razorne posledice klimatskih promena i degradacije životne sredine. Sprovođenjem socijalnih politika koje se bave društveno-ekonomskim nejednakostima, smanjuju naše emisije ugljenika i ograničavaju naš uticaj na životnu sredinu, socio-ekološke države blagostanja će poboljšati kvalitet života ljudi i ojačati njihovu otpornost na šokove.
- Garantujte pristojne, smislene, održive, inkluzivne i kvalitetne poslove dostupne svima. To znači podržavanje transformacije tržišta rada ka čistim poslovima i platama koje su prihvatljive za život, davanje jačeg glasa radnicima, rješavanje problema s nedostatkom radne snage, nesigurnim zapošljavanjem i ugovorima na nulto radno vrijeme, zaštitu radnika od štetnih efekata klimatskih promjena i degradacije životne sredine, promicanje kružnog ekonomske aktivnosti kao što su ponovna upotreba i popravka, podrška inkluzivnom doživotnom učenju, šeme usavršavanja i prekvalifikacije i borba protiv rodnih stereotipa i diskriminacije. Zaštita prava radnika, kroz snažan socijalni dijalog i sektorsko kolektivno pregovaranje, i poštovanje prava radnika na informisanje i konsultacije na nivou kompanije su u središtu pravedne tranzicije. Ovo ostaje relevantno za sve poslove koji doprinose blagostanju i održivosti društava, kao što su briga i obrazovanje, u kojima često dominiraju žene i koji su isključeni iz šema i mera pravedne tranzicije.
- Prepoznati i investirati u ulogu formalnog, neformalnog i informalnog učenja u procesu obezbeđivanja pravedne tranzicije. Politika obrazovanja i osposobljavanja za pravednu tranziciju treba da prevaziđe pristup orijentisan na tržište rada da bi dao prioritet sticanju transverzalnih kompetencija, a pravo na kvalitetno obrazovanje trebalo bi da evoluira u pravo na kvalitetne prilike za doživotno učenje za sve. Ovo se može postići promovisanjem pristupa čitave zajednice usredsređenog na učenika koji uključuje sve zainteresovane strane kako bi se obezbedilo transformativno obrazovanje.
- Postavite budući evropski zeleni dogovor kao holistički zakonodavni i finansijski okvir zasnovan na premisi sistemske promene i davanju prioriteta blagostanju u odnosu na rast BDP-a. Socijalni i zeleni programi moraju biti na ravnopravnoj osnovi sa ciljem izgradnje održivih ekonomija, ispunjavanja klimatskih i ekoloških ciljeva i rješavanja društvenih nejednakosti i nepravdi. Svaka ekološka i klimatska politika i način na koji se finansiraju moraju značajno doprineti postizanju sva tri cilja Evropskog stuba socijalnih prava do 2030. godine i njegovog Akcionog plana, a shodno tome, svaka mera politike socijalne zaštite mora doprineti ciljevima EU za postizanje neutralnost ugljenika i zaštita i obnavljanje prirode.
- Izgradite ovaj budući evropski zeleni dogovor sa snažnom spoljnom dimenzijom koja obezbeđuje koherentnost politike za razvoj i garantuje pravednu raspodelu troškova tranzicije između Evrope i partnerskih zemalja. Ako se ne planira i ne sprovodi na koherentan i inkluzivan način, energetska tranzicija može dovesti do ekološki i društveno štetnih uticaja na globalnom jugu. Marginalizovane zajednice su pod velikim uticajem globalnog zagrevanja i zahtevaju finansiranje zasnovano na grantovima za gubitak i štetu, ublažavanje i prilagođavanje. Zemlje sa većom istorijskom odgovornošću za klimatske promene i sa većim kapacitetom da se nose sa njima treba da doprinesu više, uključujući reviziju globalne finansijske arhitekture i trgovinskih i ekonomskih odnosa imajući to na umu, kao i povećanje podsticaja kao što je tehnička i finansijska podrška za partnera zemlje da preduzmu sopstvene pravedne tranzicije.
- Odraziti klimu i društvene prioritete pravedne tranzicije u ekonomskoj politici EU, uključujući i pravila ekonomskog upravljanja. Trenutni fiskalni okvir EU ograničava sposobnost država članica da odgovore na izazove današnjice. Trebalo bi da bude redizajniran kako bi im se pružila dovoljna fleksibilnost da sprovode anticiklične mere i da koriste i nacionalne i evropske fiskalne kapacitete da podrže sistemsku transformaciju privrede, vođenu snažnim društvenim i ekološkim standardima. Evropska reforma ekonomskog upravljanja takođe treba da obezbedi državama članicama odgovarajući kapacitet za povećanje teritorijalne pravde.
- Obezbedite ogromne i dugoročne investicije za pravednu tranziciju. EU mora da predvodi tako što će obezbediti dovoljne resurse za ovu transformaciju. Finansiranje zelene tranzicije trebalo bi da bude zasnovano na oporezivanju koje zagađivače smatra odgovornim, smanjuje nejednakosti i rešava prošle i sadašnje zavisnosti. To znači usvajanje zelenih i pravednih poreza koji prebacuju poresko opterećenje sa rada na najbogatije i aktere i aktivnosti koje štete životnoj sredini, uz podsticanje preraspodele i izbegavanje bilo kakvih društveno regresivnih efekata na najmarginalizovanije.
Potrebna nam je promena paradigme, a vreme je sada. Pravedna tranzicija je ne samo moguća, već i jedini prihvatljiv put napred. Dok će tranzicija ka održivim ekonomijama i društvima biti razorna i strukturalno transformisati naša društva, održavanje statusa kvo garantovaće katastrofu.
Ljudi širom Evrope već su dali svoj glas u društvenim i ekološkim pokretima. Oni pokazuju veliko interesovanje za sve elemente koji bi zelenu tranziciju učinili pravednom i pravednom. Oni traže socijalna prava i pravdu i očekuju rezultate od svojih političkih lidera. Postoji potreba i veliki potencijal da se ljudi u Evropi ujedine iza zajedničkog projekta koji može da donese tako hitno potrebne promene.
(EURACTIV.rs)