Po prvi put, petak, 28. jul 2023. proglašen je za datum kada količina proizvedene plastike na globalnom nivou premašuje kapacitet sistema za upravljanje otpadom.
Uspostavljanje ovog datuma je potez koji ima za cilj podizanje svesti o problem nagomilavanja plastike.
Dan kada je količina proizvedene plastike premašila kapacitete - Plastic Overshoot Day – koji je objavila ekološka akciona mreža Earth Action, ima za cilj da podigne svest o hitnoj potrebi da se reši pitanje nagomilanog plastičnog otpada.
Prema njihovom nedavno objavljenom izveštaju, kombinovani međunarodni napori za rukovanje plastičnim otpadom više neće biti efikasni, što će dovesti do povećanog zagađenja vode i zemljišta.
"Praćenjem ovog dana, možemo identifikovati veličinu problema izazvanog plastičnim otpadom i smatrati vlade, preduzeća i pojedince odgovornim za njihov doprinos tom problemu", navodi se u izveštaju.
Dan prekoračenja količine plastike
"Svake godine postoji dan kada količina plastičnog otpada prevazilazi sposobnost sistema za upravljanje otpadom da njime efikasno upravljaju. Ovaj dan je poznat kao "Dan prekoračenja količine plastike", a 2023. globalna zajednica je dostigla ovu kritičnu tačku 28. jula".
U izveštaju se navodi da se do sada ove godine relativno dobro upravljalo plastičnim otpadom, ali proizvodnja kratkotrajne plastike raste mnogo brže nego što recikliranje može da prati.
Dok se sistemi za upravljanje otpadom bore da se izbore sa milionima tona plastike, izveštaj upozorava da će curenje hemijskih aditiva postati izuzetno teško za sprečavanje.
"Trenutno živimo nerealnim, toksičnim, previše plastificiranim životima", rekao je profesor Teri Kolins, direktor Instituta za zelenu nauku na Univerzitetu Karnegi Melon.
"Kada se loše upravlja njima i kada se ispuštaju u životnu sredinu, plastični materijali i štetne hemikalije iz plastike mogu da negativno utiču na zdravlje ljudi i svih živih bića, sve do smrtonosnog ishoda. Oštećujemo ne samo trenutne generacije, već i buduće".
Globalni jug je neproporcionalno pogođen
Izveštaj takođe naglašava da kriza plastičnog otpada nesrazmerno pogađa zemlje Globalnog juga, pogoršavajući socio-ekonomske probleme (Globalni jug je termin koji se često koristi za identifikaciju regiona unutar Latinske Amerike, Azije, Afrike i Okeanije).
"Predugo su nejednakosti koje su svojstvene sadašnjem sistemu plastike držale problem zagađenja plastikom van vidokruga i uma za mnoge, pri čemu društveni, ekonomski i ekološki teret snose zemlje sa nižim prihodima i siromašnije zajednice", rekao je Džon Dankan, vođa globalne inicijative u WWF (World Wide Fund - Svetski fond za prirodu je međunarodna nevladina organizacija sa sedištem u Švajcarskoj osnovana 1961. godine koja radi na polju očuvanja divljine i smanjenja uticaja čoveka na životnu sredinu).
Samo 12 zemalja, od kojih mnoge pripadaju Globalnom jugu, odgovorno je za 52 odsto svetskog otpada kojim se loše upravlja.
Svi imamo ključnu ulogu u ovoj krizi
Ali nedostatak efikasne nacionalne politike upravljanja otpadom znači da apsorbovani plastični otpad povećava zagađenje.
Iako je poboljšanje kapaciteta upravljanja svakako korak u pravom smeru, Dankan tvrdi da bi više pažnje trebalo posvetiti smanjenju otpada i eko dizajnu proizvoda.
"Svi mi imamo ključnu ulogu u ovoj krizi. Ono što je potrebno su opsežne i ambiciozne intervencije globalnih vlada i korporacija, koje mogu dovesti do promene u pravcu održive proizvodne prakse", rekao je Julien Bouher, osnivač i izvršni direktor Earth Action-a.
Mere relevantne za sopstvene kapacitete svake zemlje biće najvažnije u borbi protiv zagađenja plastikom. Vlade i kompanije takođe moraju da budu svesne i pažljivo da prate svoj "plastični otisak".
"Bez ovoga, datum "Dana prekoračenja plastike" će se pomerati samo svake godine. Ako možemo da izmerimo i prijavimo svoje ugljenične otiske, zašto ne bismo mogli da uradimo isto za plastiku?"
(EURACTIV.rs)