Prema novoj analizi objavljenoj ove nedelje, ekstremni toplotni talasi na tri kontinenta ovog meseca su znatno verovatniji zbog klimatske krize izazvane ljudskim faktorom.
„Paklene vrućine" koje su zahvatile delove Sjedinjenih Država i južne Evrope bile bi „praktično nemoguće" bez klimatskih promena. One su takođe bar polovično uticale i na toplotni talas u Kini, rezultati su analize atribucije iz Svetske inicijative za atribuciju vremena.
VVA, grupa međunarodnih naučnika koji procenjuju ulogu klimatskih promena u ekstremnim vremenskim prilikama, provela je nedelju dana analizirajući opasne toplotne talase koji su zahvatili severnu hemisferu u julu, uništavajući useve i stoku, izazivajući požare, pogoršavajući situaciju sa vodama i ubijajući ljude na tri kontinenta.
Temperature u Dolini smrti dostigle su 53,3 Celzijusa ovog meseca, a Feniks je doživeo rekordnih 25 uzastopnih dana na temperaturama višim od 43,3 Celzijusa.
Kina je ranije ovog meseca objavila najvišu temperaturu svih vremena na 52,2 stepena Celzijusa. U Evropi, lokalni rekordi su oboreni u delovima Španije i Italije, jer su temperature dostigle evropski rekord svih vremena od 48,8 stepeni Celzijusa.
Da bi razumeli u kojoj meri je klimatska kriza uticala na verovatnoću i intenzitet ekstremne vrućine ovog jula, tim VVA je ispitao vremenske podatke i kompjuterske modele kako bi uporedio trenutnu klimu u svetu, koja je za oko 1,2 stepena Celzijusa toplija od predindustrijske ere.
Otkrili su da je „uloga klimatskih promena apsolutno ogromna", rekla je Friderike Oto, viši predavač klimatskih nauka na Grantham institutu za klimatske promene i životnu sredinu na Imperijal koledžu u Londonu.
Da ljudi nisu zagrevali planetu sagorevanjem nafte, uglja i gasa, ovakvi talasi toplote bili bi izuzetno retki, rekla je Oto.
U današnjim klimatskim uslovima, ekstremni toplotni talasi poput onih koje svet trenutno doživljava, očekuju se svakih 15 godina za SAD i Meksiko, jednom u svakih 10 godina u južnoj Evropi i jednom u pet godina u Kini, pokazala je analiza.
Naučnici su otkrili da klimatske promene ne samo da su drastično povećale verovatnoću da se ovi toplotni talasi dogode, već ih takođe čine ekstremnijim.
Prema izveštaju, zbog zagađenja planete toplotni talas u Evropi je 2,5 stepeni Celzijusa topliji, severnoamerički toplotni talas za 2 stepena Celzijusa i kineski toplotni talas za 1 stepen Celzijusa.
Naučnici, međutim, predvižaju da bi moglo biti još gore. Ako prosečna temperatura planete poraste za 2 stepena Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa, ekstremni toplotni talasi se mogu očekivati na svake dve do pet godina, navodi se u izveštaju.
„Možda će ovo biti prohladno leto u budućnosti, ako ne prestanemo da brzo sagorevamo fosilna goriva", rekla je Oto.
Naučnici su rekli da je El Ninjo u razvoju, prirodni klimatski obrazac sa uticajem zagrevanja, verovatno pomogao da se malo povećaju temperature, ali da je globalno zagrevanje glavni razlog što su toplotni talasi tako jaki.
„Još uvek imamo vremena da obezbedimo sigurnu i zdravu budućnost, ali hitno moramo da reagujemo, da prestanemo da sagorevamo fosilna goriva i investiramo u smanjenje ugroženosti. Ako to ne učinimo, desetine hiljada ljudi će nastaviti da umire od uzroka povezanih sa toplotom svake godine", kazala je naučnica.
Toplotni talasi su jedna od najsmrtonosnijih prirodnih opasnosti. Više od 61.000 ljudi umrlo je tokom rekordnog toplotnog talasa u Evropi prošle godine.
U Meksiku je više od 100 ljudi umrlo od vrućine od marta, dok su zemlje od SAD do Italije prijavile velike skokove u broju prijema u bolnice.
Naučnici su takođe pozvali zemlje i gradove da prilagode zdravstvene, urbanističke i energetske sisteme, kao i da ubrzaju uvođenje akcionih planova za toplotu kako bi se bolje pripremili za ekstremnu toplotne talase.
(EURACTIV.rs)