Dok Evropu mori talas vrućine, a klimatska kriza ubrzava, mnogi putnici, zbog zagađenja, više polažu na vožnju vozovima nego avionima. Oni se često suočavaju sa previsokim cenama voznih karata.
Prema novom izveštaju, putovanje vozom na velike udaljenosti u Evropi može koštati skoro 30 puta više od letenja. U izveštaju, koji je sastavila grupa za ekološku kampanju Grinpis, upoređuju se cene letova i karata za voz na 112 evropskih ruta u devet različitih datuma.
Vozne karte su u proseku bile dvostruko skuplje od cene letova, dok su putovanja vozom iz Velike Britanije u Evropu, koja podrazumevaju odlazak često skupim Eurostarom do kontinenta, bila i četiri puta veća od cene letenja u proseku. Isto je važilo i za Španiju, koja ima mrežu brzih železnica sa četiri konkurentska brenda. Letovi su bili jeftiniji od vozova na 71% analiziranih ruta.
Bilo je i nekih šokantnih poskupljenja. Gledajući u poslednjem trenutku putovanje od Londona do Barselone u maju, rezervisano dva dana pre putovanja, cena voza je bila 384 evra u poređenju sa 12,99 evra za let Rajanera, što je voz činilo 29,6 puta skupljim od aviona.
London - Barselona je treća najpopularnija avio ruta u Evropi, sa 3,36 miliona ljudi koji su putovali u 2019. prema Greenpeace-u, koji dodaje da bi prebacivanje tih letova na železnicu uštedelo 461.000 tona gasova staklene bašte, što je ekvivalent godišnjim emisijama od preko 300.000 automobila.
"Zašto bi neko išao vozom od Londona do Barselone i platio do 384 evra kada su avio karte dostupne po smešno niskoj ceni od 12,99 evra? Građani zaslužuju da imaju pristup čistom, efikasnom i pristupačnom transportnom sistemu koji ne šteti klimi, ljudima i našoj planeti", piše u izveštaju.
Gde je vožnja vozom najskuplja?
Zemlje sa najskupljim voznim kartama u poređenju sa avionskim kartama bile su Velika Britanija, Španija, Belgija, Francuska i Italija. U izveštaju se navodi da su vozovi često jeftiniji od letova u centralnoj i istočnoj Evropi, ali su vremena putovanja, veze, učestalost vozova i standard usluga „obično lošiji nego u zapadnim evropskim zemljama". Neke železničke kompanije u Evropi ne prodaju karte više od dva ili tri meseca unapred, navodi se u izveštaju, što avio-kompanijama daje još jednu prednost.
Standardna cena karte nije potpuna slika. Budžetne avio-kompanije naplaćuju sedenje, čekirani prtljag, pa čak i putne torbe u nekim slučajevima, dok letenje podrazumeva troškove putovanja do aerodroma van grada.
Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, avioni, koji su odgovorni za oko 2,5% globalnog zagađenja planete, emituju u proseku skoro pet puta više gasova sa efektom staklene bašte nego vozovi, a vazduhoplovstvo je bilo najbrže rastući izvor emisije gasova staklene bašte u Evropi između 2009. i 2019. godine, povećavajući se za 29% tokom decenije.
Ipak, podaci Grinpisa pokazuju da je 2019. druga najpopularnija ruta u Evropi bila Edinburg - London, putovanje koje se može obaviti za oko četiri i po sata vozom, iako po duploj ceni.
Avio-kompanije u EU oslobođene su plaćanja poreza na kerozin, dok železnice nemaju slična oslobađanja od izvora energije. Grupa za lobiranje za čisti transport Transport & Environment procenila je ranije ovog meseca da vlade EU gube 4 miliona evra po satu u vidu potencijalnih taksi za vazduhoplovstvo, uključujući i kerozin, piše CNN.
Niskotarifne avio-kompanije rade na 79% od 112 analiziranih ruta. Budžetski prevoznici se često hvale da imaju noviju flotu i avione koji su manje štetni po životnu sredinu, ali njihov eksponencijalni rast čini ih glavnim delom problematične ekspanzije avijacije, rekao je za Si-En-En prošle godine Mateo Mirolo, službenik za politiku vazduhoplovstva u Transport & Environment.
Lorelei Limuzin, aktivistkinja "Grinpisa" za klimatske promene u EU, navela je da avio-kompanije imaju "koristi od nečuvenih fiskalnih prednosti".
"Avioni zagađuju mnogo više od vozova, pa zašto se ljudi podstiču da lete? Avio karte od deset evra su moguće samo zato što drugi, poput radnika i poreskih obveznika, plaćaju stvarnu cenu. Zbog planete i ljudi, političari moraju da deluju kako bi preokrenuli ovu situaciju i učinili vožnju vozom pristupačnijom opcijom, inače ćemo samo videti sve više toplotnih talasa poput onog koji trenutno izaziva potpuni haos u Španiji, Italiji, Grčkoj i drugde", rekla je ona.
Grupa je pozvala vlade na kontinentu da uvedu dugoročne, pristupačne "klimatske karte" za javni prevoz, uključujući i one prekogranične. Oni sugerišu da bi ovo trebalo da se finansira "postepenim ukidanjem subvencija avio-kompanijama i pravednim sistemom oporezivanja zasnovanim na emisiji CO2".
"Ovaj izveštaj još jednom naglašava kako neopravdane poreske olakšice dozvoljavaju avio-kompanijama da ponude apsurdno jeftine avionske karte, dok železnički operateri moraju da plaćaju visoku cenu za energiju i putarinu za železničke pruge", rekao je Viktor Tevene, koordinator za železnicu u organizaciji "Transport & Environment".
"Vlade moraju da uklone poreska oslobođenja avio-kompanija, kao što su porezi na gorivo i PDV, kao i da smanje putarine za železničke pruge. Svakog sata evropske vlade gube 4 miliona evra na ime taksi za vazduhoplovstvo koje bi mogle biti reinvestirane u promovisanje održivijeg transporta", zaključio je on.
(EURACTIV.rs)