Vlasti Novog Zelanda planiraju da zaštite ptice u oblasti Velingtona, tako što će da istrebe čitavu populaciju pacova u tom gradu i na poluostrvu Miramar.
Iskorenjivanje pacova i drugih predatora je cilj ne samo za Miramar već i za ceo Novi Zeland. Vlada očekuje da taj zadatak iskorenjivanja čitave jedne vrste životinja bude izvršen do 2050. godine.
Ekolozi navode da Novi Zeland gubi 26 miliona ptica godišnje zbog napada glodara.
Najveće ostrvo koje je uklonilo sve pacove je Južna Džordžija u južnom Atlantiku. Novozelandski zaštitnici prirode veruju da se ovo istrebljenje s vremenom može postići i na području većem od Velike Britanije.
Drugi ukazuju na praktične i etičke probleme.
Kolonizatori “doneli” pacove
Na Novom Zelandu 85 miliona godina nije bilo sisara predatora, pa su ptice mogle da se gnezde na zemlji i da ne lete, nakon čega su pacovi brodovima kolonizatora stigli na Novi Zeland.
Štaviše, Novi Zeland je bio poslednje veliko kopno koju su naselili ljudi. U 13. veku Polinežani su doneli miševe i pacifičke pacove. Šest vekova kasnije, Evropljani su doneli sisare koji su se hranili bespomoćnim pticama. Skoro trećina autohtonih vrsta je zbrisana od kako su se ljudi naselili.
Kako navodi BBC, napori da se ostrvo očisti od pacova i drugih predatora nisu novi. Prirodnjaci su od 1960-ih godina ''očistili'' pacove sa manjih priobalnih ostrva u toj zemlji a 2010. borba protiv glodara postala je društveni fenomen.
Taj fenomen je regulisao čak i zakon. Političari su se tada uključili, a Zakon je 2016. godine označio najgore predatore za iskorenjivanje: tri vrste pacova (pacifički pacov, brodski pacov, norveški pacov), kune (lasice, tvorovi) i oposume. Kao inspirativni rok izabrana je sredina veka.
Ovaj proces ozbiljno se shvatao jer su sami volonteri istrebljivači bili ozbiljno obučeni za lov na pacove. Nosili su poseban otrov koji je mešan sa kikirikijem i koji je znatno efikasniji od zamki. Istrebljivači su imali i GPS aplikaciju koja čuva informacije sa svakog uređaja u realnom vremenu.
Obdukcija pacova – zbog uvida
Svaki pacov pronađen mrtav se šalje u laboratoriju na obdukciju. Ovo je ključno jer specijalno dizajnirani otrov ubija polako, kako bi naučnici videli dokle i je i u kom stanju stigao pacov. U pitanju su, inače, inteligentne društvene životinje i koje uče da izbegavaju stvari koje im očigledno štete.
"Isecali smo ih da vidimo da li su ih ubili toksini. Moramo i da razumemo: da li je mužjak, da li je ženka, da li se nedavno razmnožio? Da li jurimo jednog pacova ili porodicu pacova?'', navode stručnjaci.
Miramar je bio na čelu gradske ofanzive protiv predatora. Pacovi su sada retkost na poluostrvu i mnoge domaće ptice su se vratile.
Sada, zbog ovako rigoroznih mera biološke bezbednosti, ptice koje su nekada bile retke nisu samo preživele, već se šire u okolna naselja.
Godinu dana nakon što je 2016. uveden Zakon za istrebljenje predatora, područje je očišćeno od štetočina. Sada je izazov pobrinuti se da ne naiđu novi.
Briga da ne naiđu novi pacovi
Poluostrvo je uvodilo različite mehanizme za praćenje situacije, među kojima su kamere i jastučići sa mastilom. Najbolji alat je, ipak, pas.
Oni su posebno obučeni da otkrivaju određene štetočine i ignorišu druge. Često se, kako navodi BBC, dešava da pas otkrije pacova, a uređaji ne.
Sprečavanje ponovne invazije je poseban izazov za ostrva na moru.
(EURACTIV.rs)