Životna sredina

ŠKOLE I BOLNICE NA UDARU VRELOG TALASA U EVROPI: Skoro polovina ih se nalazi na urbanim “toplotnim ostrvima”

Skoro polovina škola i bolnica u evropskim gradovima se nalazi na urbanim “toplotnim ostrvima” što izlaže ugroženo stanovništvo temperaturama opasnim po zdravlje kako se pogoršavaju uticaji klimatskih promena.

Izvor: EPA-EFE/OLIVIER HOSLET

Ovo je saopštila Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) u okviru analize kako Evropa može da se prilagodi klimatskim promenama.

Urbana ostrva toplote su, kako im ime kaže, vrsta toplotnih ostrva koja se javljaju u urbanim sredinama, sa temperaturama koje su neprimereno više nego u prirodnoj sredini.

Oko 46 odsto bolnica i 43 odsto škola nalazi se u oblastima koje su za najmanje dva stepena Celzijusa toplije od regionalnog proseka – što podstiče jače udare toplotnog talasa nego u ruralnim oblastima.

Zašto nastaju urbana toplotna ostrva?

Razlog za efekat urbanog toplotnog ostrva su guste grupe zgrada i infrastrukture poput puteva koje apsorbuju i zadržavaju više toplote nego zelene površine.

“To je nešto što će imati ozbiljne posledice po ljudsko zdravlje“, rekao je Blaž Kurnik, šef odeljenja za klimatsku adaptaciju EEA.
Klimatske promene, uzrokovane industrijom koja nastavlja da sagoreva fosilna goriva, čine toplotne talase sve toplijim i češćima – trend koji, u kombinaciji sa urbanim toplotnim ostrvima, predstavlja rizike uključujući povećanu smrtnost od toplotnog stresa za ugroženu populaciju poput starijih.

“Ranjivost u Evropi raste i zbog starenja stanovništva i zbog zgusnutijih gradova. To je nešto što će u kombinaciji s toplotnim talasima u budućnosti postati veliki rizik za društvo“, rekao je Kurnik.

Već primećen fenomen

Fenomen je već primećen tokom ekstremnih temperatura. Tokom toplotnog talasa u avgustu 2003. godine, smrtnost od toplote u gradovima u oblasti Zapadnog Midlenda u Velikoj Britaniji bila je dvostruko veća nego u lokalnim ruralnim oblastima.

EEA je pozvala vlade da uvedu mere za smanjenje efekta toplotnih ostrva u gradovima, kao što je uvođenje više rashladnih zelenih površina i vode.

Kako je objasnio Kurnik, neke od dodatnih mera bi mogle da uključuju odlaganje početka školskog raspusta kako bi se izbegli časovi na velikim vrućinama - ali, kako je rekao, generalno, iako sve zemlje EU sada imaju neki oblik strategije prilagođavanja klimi, većina tek treba da ih pretvori u konkretne akcije.

(EURACTIV.rs)