Novo istraživanje upozorava da bi klimatska kriza mogla da smanji život u zoni sumraka između 20 i 40 odsto do kraja veka. A ako se emisije gasova staklene bašte nastave, život okeanskog regiona mogao bi biti ozbiljno iscrpljen.
Jedno od najvećih staništa na Zemlji moglo bi da smanji svoju bogatu raznolikost života do kraja veka zbog klimatske krize.
Mezopelagična zona okeana, takođe nazvana „zona sumraka", nalazi se između 200 do 1.000 metara ispod površine.
Morski region, koji čini otprilike četvrtinu zapremine okeana, je dom za milijarde metričkih tona organske materije i neke od najvećih biodiverziteta na Zemlji, uprkos tome što je izvan dosega sunčeve svetlosti. Zona sumraka je takođe ključno stanište za morski život koji roni u potrazi za plenom, poput ajkula ili lanterne koje se tu kriju tokom dana i plivaju do površinskih voda da bi se hranile noću.
Novo istraživanje upozorava da bi klimatska kriza mogla da smanji život u zoni sumraka između 20 i 40 odsto do kraja veka. A ako se emisije gasova staklene bašte nastave, istraživači procenjuju da bi život okeanskog regiona mogao biti ozbiljno iscrpljen u roku od 150 godina - a oporavak možda neće biti moguć hiljadama godina.
Drevni topli okeani
Paleontolozi i naučnici okeana udružili su se da proučavaju uticaje na zonu sumraka okeana tokom prethodnih drevnih događaja zagrevanja da bi predvideli kako bi stanište moglo reagovati u budućnosti zbog globalnog zagrevanja. Istraživački tim je proučavao jezgra uzeta sa morskog dna koja su uključivala dokaze o očuvanim mikroskopskim školjkama planktona.
Vremenom, školjke kalcijum karbonata se akumuliraju na morskom dnu, čuvajući informacije o tome kakva je okolina bila tokom njihovog života. Male školjke efektivno kreiraju vremensku liniju kako se okean menjao tokom miliona godina.
Studija sa detaljima o nalazima objavljena u časopisu Nature Communications.
„Još uvek znamo relativno malo o zoni sumraka okeana, ali koristeći dokaze iz prošlosti možemo razumeti šta se može desiti u budućnosti", rekla je u saopštenju vodeća autorka studije dr Ketrin Krajton, istraživač na Univerzitetu Ekseter u Sjedinjenim Državama.
Istraživači su se fokusirali na dva topla perioda koja su se dogodila pre 15 miliona godina i pre 50 miliona godina, gde su čak i temperature okeana bile „izrazito toplije nego danas", navodi se u studiji.
„Otkrili smo da zona sumraka nije uvek bila bogato stanište puno života", rekao je koautor studije Pol Pirson, počasni profesor Univerziteta u Kardifu u Ujedinjenom Kraljevstvu.
„U ovim toplim periodima, znatno manje organizama je živelo u zoni sumraka, jer je značajno manje hrane stizalo iz površinskih voda.
Čestice organske materije sa površine okeana spuštaju se i služe kao jedan od glavnih izvora hrane za život u zoni sumraka. Ali minuli periodi zagrevanja doveli su do toga da se materijal brže razgradi bakterijama, pa je manje dospevao u region okeana.
Toplije temperature okeana takođe povećavaju stopu metabolizma organizama, što dovodi do povećane potražnje za hranom i potrošnje kiseonika, pokazala je studija.
„Bogata raznolikost života u zoni sumraka evoluirala je u poslednjih nekoliko miliona godina, kada su se okeanske vode dovoljno ohladile da deluju kao frižider, čuvajući hranu duže i poboljšavajući uslove koji omogućavaju životu da napreduje", rekao je Krajton.
Luiz A. Rocha naučnik koji nije bio uključen u studiju, brine da su u toku promene koje nisu otkrivene jer je zona sumraka nedovoljno proučavana, uglavnom zbog nepovezanosti između finansiranja i troškova istraživanja ovog regiona.
"Ne postoje osnovni podaci za upoređivanje onoga sa čime merimo, tako da je ova studija koja se bavi sastavom fosilnog zapisa tokom vremena jedan od retkih načina na koje možemo pokušati da razumemo kako izazivamo promenu zone sumraka", rekao je Rocha.
Predviđanje budućnosti
Na osnovu onoga što su otkrili iz drevnih događaja zagrevanja, istraživači su kombinovali te podatke sa simulacijama režima Zemljinog sistema - modeliranjem Zemljinog ciklusa ugljenika dok se kreće kroz kopno, more i atmosferu.
Naučnici predviđaju da će se koralni grebeni smanjiti za dodatnih 70% do 90% do 2030. godine ako globalno zagrevanje dostigne 1,5 stepeni. Širi napori da se otkrije šta živi u okeanu brzinom i velikim razmerama pojačani su najavom Nipon Fondacije - koja radi na rešavanju globalnih problema kroz društvene inovacije i Nekton britanskog istraživačkog instituta, najvećeg programa u istoriji za otkrivanje novog morskog života. Cilj naučnika je da pronađu 100.000 novih vrsta u jednoj deceniji, cifra koja se malo promenila od sredine 1800-ih. Strah je da bi čitave populacije neotkrivenog morskog života mogle biti izgubljene ako se ne ubrza rad na ovim otkrićima.
Rad tima otkrio je šta se trenutno dešava u zoni sumraka i kako bi se to moglo promeniti u budućnosti tokom decenija, vekova, pa čak i milenijuma kako se svet zagreva.
„Naši nalazi sugerišu da su značajne promene možda već u toku", rekao je Krajton.
„Ukoliko brzo ne smanjimo emisije gasova staklene bašte, to bi moglo dovesti do nestanka ili izumiranja većeg dela života u zoni sumraka u roku od 150 godina, sa efektima koji se protežu milenijumima nakon toga. Čak i budućnost sa niskim emisijama može imati značajan uticaj, ali to bi bilo daleko manje ozbiljno od scenarija sa srednjim i visokim emisijama. Naša studija je prvi korak ka otkrivanju koliko ovo okeansko stanište može biti ranjivo na klimatsko zagrevanje.
Istraživači su koristili tri scenarija emisija na osnovu ukupnih emisija ugljen-dioksida nakon 2010. godine.
Niska procena je bila 625 milijardi metričkih tona, srednja 2.500 milijardi metričkih tona, a visoka 5.000 milijardi metričkih tona.
Globalni budžet za ugljenik procenjuje da je ukupna globalna emisija ugljen-dioksida u 2022. bila 40,6 milijardi metričkih tona. Godišnje emisije su bile blizu tog broja svake godine od 2010. godine, pa su istraživači primetili da je scenario niske procene koji su koristili već emitovan.
Tim smatra da će srednji scenario emisija biti dostignut za oko 50 godina, a visoka procena za nešto više od jednog veka.
„Zona sumraka igra važnu ulogu u ciklusu ugljenika u okeanu jer većina ugljen-dioksida koji uzima fitoplankton završava tamo dok njihovi ostaci tonu sa površine okeana", rekao je koautor studije Džejmi Vilson.
Jedan od izazova predviđanja kako bi se ovo kretanje ugljenika moglo promeniti u budućnosti je da postoje mnogi procesi koje treba razdvojiti u modernom okeanu.
Prema studiji, klimatska kriza je uticala na Zemljine okeane u vidu zagađenja, zagrevanja, deoksigenacije, zakiseljavanja i prekomernog izlova. Ovi efekti su naveli naučnike da razmotre različite zaštitne napore, kao što je ograničavanje štetnih aktivnosti u okeanima.
Zaštita zone sumraka biće teška jer se tipični napori za očuvanje, kao što su sprečavanje ribolova ili dubokomorskog rudarenja, tamo ne mogu primeniti, rekao je Rocha.
„Zaštićeno morsko područje za (zonu sumraka) ima vrlo malo smisla jer su uticaji na njega globalne prirode", rekao je on.
„Ono što nam zaista treba da zaštitimo zonu sumraka je da zaustavimo, ili barem usporimo, visoku stopu promena kojoj podvrgavamo klimu naše planete.
(EURACTIV.rs)