Zemlje članice EU dogovorile su zajednički stav o promeni pravila o održivim proizvodima, nakon napornih pregovora o zabrani uništavanja neprodatog tekstila i obuće.
Smatra se da proizvodi poput odeće predstavljaju teret za klimu, a neke procene govore da je do 10% globalne emisije CO2 povezano sa tekstilom. Da bi se smanjio otpad povezan sa potrošačkim proizvodima i povećala njihova ponovna upotreba u nekom obliku, izvršna vlast EU je 2022. godine pokrenula reformu pravnog okvira o proizvodima - poznatu kao Direktiva o eko-dizajnu.
Članice EU su u ponedeljak (22. maja) usaglasile zajednički stav o reformi uoči pregovora sa Evropskim parlamentom.
„Direktiva o eko-dizajnu će osigurati da proizvodi koji se prodaju na tržištu EU budu spremni za zelenu tranziciju", rekla je u ponedeljak u Briselu Eba Buš, švedska ministarka energetike zadužena za pregovore između zemalja EU.
Posao Šveđana, da pridobiju 27 glavnih gradova kako bi pristali na zajednički tekst, postao je mnogo izazovniji nakon francusko-nemačkog pritiska da se zabrani uništavanje neprodatog tekstila, obuće i odeće.
U centru pravila o eko-dizajnu biće novi „pasoš digitalnog proizvoda" koji će prikazivati informacije o ekološkoj održivosti datog proizvoda. Brisel tvrdi da će to pomoći potrošačima da se bolje informišu i donesu odluke u skladu sa tim.
Sam zakon ne sadrži stvarne zahteve za proizvode, ali umesto toga stvara širok okvir za buduće standarde za proizvode koji će biti usvojeni u Briselu. Izuzeci su napravljeni za vozila, lekove i namirnice.
„U budućnosti će proizvodi morati da budu energetski efikasni i izdržljivi, popravljivi, za višekratnu upotrebu i s mogućnošću recikliranja kako bi se mogli ponuditi na unutrašnjem tržištu EU", objasnio je Sven Gigold, član Zelene partije koji vodi pregovore u ime Nemačke.
Ipak, požalio se, pažnja javnosti je bila negde drugde uprkos važnosti pravila za klimatske ciljeve EU.
Evropski parlament tek treba da usvoji sopstveni stav o zakonu, nakon čega mogu da počnu pregovori iza zatvorenih vrata o finalizaciji uredbe o eko-dizajnu.
Veće podeljeno
Zemlje članice EU su se saglasile oko ovog stava samo u širim crtama, delimično zbog nastojanja da se zabrani uništavanje neprodate robe, pri čemu su mnoge zemlje izrazile određeni nivo nezadovoljstva.
„Iako je to veoma delikatan kompromis, verujemo da nudi pravičnu ravnotežu između različitih želja koje su izrazile delegacije", primetila je Buš iz Švedske.
Što se tiče životne sredine, ambicije su bile visoke.
„Savet je generalno zadržao nivo ambicija u pogledu održivosti životne sredine", rekao je komesar za životnu sredinu Virginijus Sinkevičijus i dodao: „Ovo ne znači pripremanje rada bez zemalja članica".
Savet, koji predstavlja zemlje članice, umesto toga želi da kaže pošteno o procesu kreiranja pravila o održivim proizvodima: EU se složila da stvori grupu stručnjaka koje su odabrale prestonice da učestvuju u procesu donošenja odluka.
Ali sporazum je ostavio Italiju, i neke od njenih saveznika, duboko nezadovoljne.
„Aktivno smo doprineli pregovorima o tekstu", istakao je Adolfo Urso, italijanski ministar privrede.
Italija je dom velikog broja proizvođača tekstila i modnih kompanija - sa prometom od oko 56 milijardi evra pre pandemije - od kojih su mnoga mala i srednja preduzeća.
Ministar se požalio da sporazum „izgleda da uopšte ne odražava ravnotežu između različitih interesa".
Smanjenje birokratije - isključivanjem srednjih preduzeća iz pravila održivosti, umesto prelaznog perioda od četiri godine - povećalo bi konkurentnost industrije „naročito u ovom trenutku", primetio je Urso.
On je podneo svoje pritužbe Savetu u izjavi koja je prosleđena drugim zemljama članicama EU, a u koje je uvid imao i EURACTIV. Nekoliko zemalja članica EU izrazilo je podršku italijanskom stavu, uključujući Rumuniju, Bugarsku i Hrvatsku.
Nemačka, sa svoje strane, takođe nije bila sasvim zadovoljna sporazumom. I Berlin je dostavio dokument sa dodatnim željama. „Nemačka vidi dalju potrebu za poboljšanjem u kontekstu predstojećih pregovora sa parlamentom", navodi se u saopštenju.
Predložene promene uključuju strože standarde održivosti pri javnim nabavkama, kao i sektor građevinskih proizvoda - zemljama EU bi trebalo zabraniti da ih izuzimaju iz pravila o proizvodima, tvrdi Nemačka.
Upitan zašto je EU potpisala kompromis kojim su očigledno neki bili nezadovoljni, Nemac Gigold je rekao: „To se zove kompromis".
Sve oči su sada uprte u Evropski parlament, gde treba da započnu završni pregovori sa Savetom.
(EURACTIV.rs)