Pored veštačkih grebena, URB je projektovao plutajuće stambene, ugostiteljske, maloprodajne objekte i razne eko-lože, za koje kaže da imaju turistički potencijal.
U gradu poznatom po superlativima, nije iznenađenje što se u Dubaiju planira izgradnja još nećega što je „najveće na svetu". Ali za razliku od najvišeg nebodera ili najdubljeg bazena, najnoviji predloženi projekat nije samo arhitektonski podvig, već je i pobeda kada je u pitanju očuvanje okeana.
Dubai Reefs se smatra najvećim svetskim projektom obnove okeana; planirano je da se sastoji od 77 kvadratnih milja veštačkog grebena koji će biti dom za više od milijardu korala i 100 miliona stabala mangrova.
Planove za projekat objavio je ove nedelje URB, kompanija za razvoj održivih gradova sa sedištem u Dubaiju, čiji prethodni projekti uključuju zatvoreni biciklistički super-autoput u Dubaiju i održive gradove u Egiptu i Južnoj Africi.
„Zdravlje naših gradova suštinski je povezano sa zdravljem naših okeana", rekao je izvršni direktor URB-a Baharaš Bagerijan za Si-En-En. „Potreban nam je preduzetnički duh u planiranju primorskih gradova."
Pored veštačkih grebena, URB je projektovao plutajuće stambene, ugostiteljske, maloprodajne objekte i razne eko-lože, za koje kaže da imaju turistički potencijal.
U centru projekta bi bio pomorski institut, posvećen istraživanju okeana i zaštiti priobalja Dubaija. Takođe bi nudio obrazovne programe o očuvanju mora.
URB tvrdi da će lokacija biti napajana 100% obnovljivim izvorima energije, proizvedenom iz solarnih panela i hidroelektrana i farmi talasa, dok bi farme morskih algi i ostriga proizvodile hranu.
Ako se izgradnja dalje razvije, investitor očekuje da će projekat završiti do 2040. godine, ali napominje da će se suočiti sa izazovima u potpunosti privatnog finansiranja inicijative i da joj mogu pristupiti ljudi svih nivoa prihoda.
„Grebeni u Dubaiju imaju za cilj da postanu nacrt za očuvanje mora, života u okeanu i za ekoturizam", rekao je Bagerijan. „Na kraju, to će postati jedinstvena destinacija koja obezbeđuje hranu i energiju iz okeana, istovremeno osnažujući zeleniju ekonomiju."
(EURACTIV.rs)