Popis okeana ima za cilj da identifikuje 100.000 nepoznatih vrsta u narednih deset godina, omogućavajući naučnicima da bolje razumeju i zaštite dubokomorski ekosistem.
Postoje ogromne praznine u našem znanju o dubinama okeana. Od 2,2 miliona vrsta za koje se veruje da postoje u Zemljinim okeanima, naučnici su opisali samo 240.000, prema popisu.
Inicijativa se zasniva na prošlim projektima kao što je Popis morskog života, koji je završen 2010. godine i koji je identifikovao 6.000 potencijalnih novih vrsta okeana.
Novi napredak u tehnologiji uključuje podvodno snimanje visoke rezolucije, mašinsko učenje i sekvenciranje DNK sadržane u morskoj vodi. Inovacije će pomoći da se ubrza brzina i obim otkrivanja novih oblika života, rekao je morski biolog Aleks Rodžers, naučni direktor projekta. On je profesor konzervatorske biologije na Univerzitetu u Oksfordu u Ujedinjenom Kraljevstvu.
„Nadao bih se da ćemo do kraja tih deset godina napraviti neka neverovatna naučna otkrića, možda potpuno nove ekosisteme“, rekao je Rodžers na predstavljanju u Londonu.
Tehnološki napredak
Obično je naučnicima potrebno najmanje godinu dana da definitivno opišu vrstu nakon otkrića, ali nove vrste tehnologije znatno olakšavaju proučavanje morskih stvorenja u njihovom prirodnom staništu. To uključuje alate kao što je podvodno lasersko skeniranje koje može skenirati želatinasta stvorenja kao što su meduze koje je teško proučavati na kopnu.
„Sada možete da pogledate u vodenom stubu i vidite kakva je morfologija i da ih proučavate na licu mesta“, rekla je Jiotika Virmani, izvršna direktorka Instituta za okean Šmit u Palo Altu u Kaliforniji, koji će učestvovati u projekat.
„Ono ka čemu se krećemo je mesto gde zapravo možemo čak da izvršimo taksonomsku identifikaciju u vodenom stubu umesto da sve vratimo na kopno. I to je zaista uzbudljivo i učiniće da se stvari kreću mnogo brže."
Svi živi organizmi, uključujući ljude, raspršuju genetski materijal u životnu sredinu, a projekat će takođe koristiti nove i pristupačne tehnike za uzorkovanje DNK iz vode za otkrivanje i praćenje vrsta.
Dok su mnoge otkrivene vrste verovatno na manjem kraju skale, Virmani je primetio da je najduže morsko stvorenje na svetu otkriveno tek 2020. godine kod obale Zapadne Australije - životinja nalik na strunu od 150 stopa poznata kao sifonofor.
Popis okeana će takođe pomoći da se identifikuje kako morski ekosistemi reaguju na klimatsku krizu i proceni kako bi se morski život mogao prilagoditi toplijoj klimi.
Projekat vodi Nekton, institut za nauku i zaštitu mora sa sedištem u Velikoj Britaniji, a finansira ga The Nippon Foundation, neprofitna fondacija sa sedištem u Japanu.
Tokom naredne decenije, desetine ekspedicija na žarišta biodiverziteta okeana tražiće nove vrste koje uključuju ronioce, podmornice i dubokomorske robote. Projekat se takođe nada da će uključiti privatna plovila i pojedince. Prikupljeni podaci i informacije biće otvoreno dostupni naučnicima, kreatorima politike i javnosti za nekomercijalnu upotrebu.
(EURACTIV.rs)