Šef UN Antonio Gutereš kaže da je novi izveštaj o klimatskim promenama „vodič za preživljavanje čovečanstva“. U izveštaju se navodi da bi se čista energija I tehnologija mogle iskoristiti za izbegavanje nadolazeće klimatske katastrofe.
Na sastanku u Švajcarskoj naučnici iz klimatske oblasti upozorili su da će ključni globalni temperaturni cilj verovatno biti promašen. Prema izveštaju, brzo smanjenje fosilnih goriva može sprečiti najgore posledice klimatskih promena.
Gutereš kaže da bi sve zemlje trebalo da iznesu svoje neto nulte planove za narednu deceniju. Ovi ciljevi bi trebalo značajno da smanje emisije gasova staklene bašte koji zagrevaju atmosferu naše planete.
Vlade su se ranije složile oko aktivnosti kako bi izbegle porast globalne temperature iznad 1,5 stepeni Celzijusa. Ali svet se već zagrejao za 1,1C i sada stručnjaci kažu da će verovatno preći 1,5C posle 2030.godine.
Vlada Velike Britanije je u novembru objavila da izveštaj jasno stavlja do znanja da zemlje moraju „raditi na daleko ambicioznijim klimatskim ciljevima".
„Velika Britanija je svetski lider u radu ka neto nuli, ali moramo da idemo dalje i brže", rekao je portparol.
Mala ostrva u Pacifiku su neke od zemalja za koje se očekuje da će biti najviše pogođene klimatskim promenama.
Predsedavajući Alijanse malih ostrvskih država Fatumanava-o-Upolu III, dr Pa'olelei Luteru izjavio je da klimatske obaveze ostaju neispunjene dok su stanovnici raseljeni iz svojih domova.
„Industrija fosilnih goriva uživa milijarde profita. Ne može biti izgovora za ovaj kontinuirani nedostatak akcije", rekao je on.
Njihova nova studija ima za cilj da svede na jednu tanku knjigu nekoliko značajnih nalaza o uzrocima, uticajima i rešenjima klimatskih promena koji su objavljeni od 2018.
Navodi značajne uticaje koje klimatske promene već imaju na svet i objašnjava da će se oni znatno pogoršati.
Očekuje se da će se do 2100. godine ekstremne obalne poplave koje su se dešavale jednom u veku dešavati najmanje jednom godišnje na polovini svetskih lokacija za merenje oseke.
Koncentracije zagrevajućeg gasa CO2 u atmosferi su najveće u poslednjih 2 miliona godina. Svet je sada topliji nego bilo kada u proteklih 125.000 godina i verovatno će postati topliji tokom sledeće decenije.
„Čak i u bliskoj budućnosti, veća je verovatnoća da će globalno zagrevanje dostići 1,5 stepeni Celzijusa čak i po scenariju sa veoma niskim gasom staklene bašte", navodi se u izveštaju.
„Ako ciljamo na 1,5C i postignemo 1,6C, to je i dalje mnogo bolje nego da kažemo da je prekasno, i osuđeni smo na propast", rekao je dr Friderike Oto, sa Imperijal koledža, člana glavnog tima za pisanjanje izveštaja.
Projektovane emisije karbon dioksida iz postojeće infrastrukture fosilnih goriva, kao što su naftne bušotine i gasovodi, uništile bi preostalu ugljeničnu količinu koja se još može emitovati, čineći da ostane ispod ovog ključnog temperaturnog praga.
Šta možete učiniti da smanjite emisiju ugljenika?
Dok izričito ne pominju nove projekte kao što su Villov oil u SAD ili rudnik uglja Cumbria u Velikoj Britaniji, naučnici imaju malo sumnje u njihov uticaj.
„Ne postoji granični prag za fosilna goriva, ali je jasno da će infrastruktura fosilnih goriva koju već imamo proći kroz taj ugljenični budžet", smatra dr Oliver Geden, iz Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove.
U dokumentu se izričito tvrdi da prelazak preko 1,5C neće biti smak sveta jer bi ovo moglo biti samo "privremeno prekoračenje".
Autori su optimistični da se dramatične promene mogu postići brzo, ukazujući na ogroman pad cene energije proizvedene od sunca i vetra.
Oni takođe tvrde da promene koje pokreću potrošači u pogledu ishrane, bacanja hrane i prelaska na transport sa niskim sadržajem ugljenika mogu postići značajno smanjenje emisija iz mnogih sektora.
U izveštaju se takođe navodi da će pored dostizanja neto nulte emisije što je pre moguće, biti potrebna velika upotreba tehnologije u uklanjanju ugljen-dioksida.
Neki od učesnika sednice izrazili su sumnju u ovu tvrdnju.
„Znamo šta treba da se desi, ali deo uklanjanja ugljenika i ideje za hvatanje i skladištenje ugljenika su velike prepreke," rekla je Lili Fur, iz Centra za međunarodno pravo životne sredine.
Odgovarajući na poziv izveštaja na hitnije mere, generalni sekretar UN poziva zemlje da iznesu svoje planove za neto nulu za narednih deset godina.
„Lideri razvijenih zemalja moraju da se obavežu da će dostići neto nulu što je moguće bliže 2040. godini, granicu koju svi treba da poštuju", rekao je on u saopštenju.
On takođe poziva zemlje poput Indije i Kine koji su najavili planove sa nultom neto za period posle 2050. da pokušaju da ih unaprede i ubrzaju.
(EURACTIV.rs)