Preko 80 posto evropskih staništa nalazi se u lošem stanju, navodi Evropski parlament. Da bi se postigli ciljevi Evropske unije, članice moraju da do kraja decenije poboljšaju stanje najmanje 30 posto staništa u lošem stanju

Dugoočekivani zakon predložen je još u junu 2022. i njegov fokus je na obnovi degradiranih prirodnih predela u ovoj zajednici zemalja – pre svega, teži se obnovi najmanje petine kopnenih i morskih područja u Evropskoj uniji do 2030.

Uprkos protestima poljoprivrednika u nekoliko zemalja članica zbog pravila o zaštiti životne sredine, novi Zakon o obnovi prirode glasom "za" podržalo je 329 evroposlanika, "protiv" je glasalo njih 275, dok je uzdržanih bilo ukupno dvadeset četvoro, piše Klima101.

"Danas je važan dan za Evropu s obzirom na to da sa zaštite i očuvanja prirode prelazimo na njenu obnovu. Regulativa će obnoviti degradirane ekosisteme poštujući poljoprivredni sektor tako što će zemljama članicama pružiti fleksibilnost. Želeo bih da zahvalim naučnicima zato što nam obezbeđuju naučne dokaze za borbu protiv poricanja klimatskih promena, a mladim ljudima zato što nas podsećaju da ne postoji ni planeta B, ni plan B", izjavio je španski političar i poslanik, Cezar Luena.

Preko 80 posto evropskih staništa nalazi se u lošem stanju, navodi Evropski parlament. Da bi se postigli ciljevi Evropske unije, članice moraju da do kraja decenije poboljšaju stanje najmanje 30 posto staništa u lošem stanju, uključujući šume, livade, močvare, reke i jezera. Taj procenat mora biti povećan na 60 posto do 2040. i zatim 90 do 2050.

Evropska komisija – izvršni organ Evropske unije – smatra da je ovaj dokument neizostavni korak ka ostvarenju njihovih ciljeva kako na polju biodiverziteta, tako i na polju klime.

S obzirom na to da je jedan od najisplativijih načina za smanjenje štetnih emisija u poljoprivredi zapravo obnova isuštenih tresetišta, i ona su se našla među fokalnim tačkama Zakona: zemlje Evropske unije do 2030. moraju obnoviti najmanje 30 posto isušenih tresetišta, 40 posto do 2040. i 50 posto do 2050.

Zakon zahteva i sadnju tri milijarde stabala drveća, kao i obnovu najmanje 25 kilometara reka u vodotokove koji slobodno teku.

Kako se navodi, obnova ekosistema i vrsta koje ih naseljavaju će povećati biološku raznovrsnost, obezbediti besplatne usluge prirode kao što su prečišćavanje vode i vazduha i zaštitu od poplava, pomoći u održanju globalnog zagrevanja na 1,5 °C i doprineti izgradnji evropske otpornosti, sprečavajući prirodne katastrofe i smanjujući rizike za bezbednost hrane.

Pre nego što Zakon stupi na snagu, čeka se i na njegovo usvajanje u Savetu Evropske unije.

(J.N./EURACTIV.rs)